Dok je većina sveta još pokušavala da shvati posledice novih ekonomskih poteza iz Vašingtona, Donald Tramp je već proglasio „ekonomsku revoluciju“.
Prema pisanju Financial Timesa, Sjedinjene Države, koje su decenijama bile neto izvoznik kapitala, danas se pretvaraju u magnet za strane direktne investicije — promenu koja bi mogla da preoblikuje samu srž američkog ekonomskog modela.
Prema podacima sa sajta Bele kuće, administracija predsednika Trampa objavila je da je zemlja privukla čak 8,8 biliona dolara novih ulaganja iz inostranstva.
Amerika više ne izvozi kapital – sada ga uvozi
To je gotovo četvrtina celokupne američke ekonomije. Među glavnim investitorima su vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Japana i Saudijske Arabije, sa zajedničkim ulogom od oko 4,2 biliona dolara.
Kompanije poput Applea i Nvidije obećale su da će svaka investirati najmanje 500 milijardi, dok su evropske korporacije najavile slične planove.
Ipak, analitičari upozoravaju da se iza tih brojki krije složenija priča. Prema proceni Olivije Vajt iz kompanije McKinsey, istorijski gledano, samo dve trećine najavljenih investicija zaista se realizuje. Ovoga puta, taj procenat bi mogao biti i manji, jer su pojedine zemlje, poput Japana, davale obećanja pod političkim pritiskom — da izbegnu uvođenje tarifa.
Statistika otkriva novi obrazac ulaganja
Institut Peterson navodi da bi, čak i u najboljem scenariju, ukupni priliv stranih investicija u 2025. mogao dostići oko 400 milijardi dolara. To je daleko ispod Trampove najave, ali i dalje predstavlja ogroman pomak u odnosu na prethodne godine.
Tehnološki giganti poput Amazona, Microsofta i Alphabet-a već su uložili blizu 300 milijardi dolara, ali zbirno ni oni ne dosežu magičnu cifru od osam biliona.
Zanimljivo je da ovaj talas nije počeo juče. Još tokom prethodne administracije, zakon o smanjenju inflacije Džoa Bajdena izazvao je rast ulaganja u „zelenu proizvodnju“. Međutim, Tramp sada preusmerava fokus ka tradicionalnijim granama — tehnologiji, digitalnoj infrastrukturi i industrijama koje imaju globalni uticaj.
Amerika menja kurs, Kina gubi zamah
Dok Vašington beleži rast, Kina prolazi kroz preokret. McKinsey izveštava da su zapadna ulaganja u Kinu od 2022. godine pala za čak 70%. Peking sada više investira u druge regione nego što prima kapital iz inostranstva.
U eri Trampove administracije, odnos između kineskih ulaznih i izlaznih investicija pao je na oko 30%, što znači da Kina danas izvozi više kapitala nego što ga privlači. To pokazuje promenu u globalnim odnosima – zemlje Zapada sve više ulažu jedna u drugu, dok Kina jača veze sa nezapadnim tržištima.
Ulaganja u budućnost, a ne u jeftinu radnu snagu
Za razliku od ranijih decenija, kada su direktne strane investicije uglavnom išle u niskobudžetnu proizvodnju, danas se tri četvrtine novog kapitala ulaže u oblasti koje „oblikuju budućnost“ – veštačku inteligenciju, digitalne centre i proizvodnju poluprovodnika.
McKinsey procenjuje da bi projekti pokrenuti posle 2022. mogli da utrostruče kapacitete za proizvodnju baterija van Kine i gotovo udvostruče globalne kapacitete centara za obradu podataka.
Ipak, i ovde postoje senke. Američka industrija suočava se s nedostatkom kvalifikovanih radnika. Nedavni slučaj sa imigracionom racijom u fabrici Hyundaija u Džordžiji uzdrmao je poverenje investitora, dok carine povećavaju troškove ulaganja.
Neki stručnjaci upozoravaju i na mogućnost pregrevanja tržišta, jer vrednosti kompanija poput Nvidije i OpenAI-ja rastu brže nego što ih stvarna dobit može opravdati.
Trampova ekonomska igra – između ambicije i realnosti
Da li je 8,8 biliona dolara realno ili tek simbol političke ambicije? Odgovor nije jednoznačan. Ali jedno je sigurno: Amerika menja ulogu koju je imala decenijama. Ako se dosadašnji trendovi nastave, zemlja bi mogla postati glavni svetski centar za nove tehnologije, pa čak i za digitalni kapital.
Kako zaključuje Financial Times, to možda neće biti samo još jedna ekonomska faza, već duboka transformacija – ona koja će, bez obzira na sve političke rasprave, obeležiti Trampovu eru kao prekretnicu u globalnoj ekonomiji.
Webtribune.rs
