Zeleni čaj (kineski, ruski, indijski) je osušeno lišće čajne biljke Camellia smensis. Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listića je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza.
Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro sunčanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakšeg branja lišca.
[adsenseyu1]
Lišće ove biljke je naizmenično, kožasto, sjajno, eliptično, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni. Zeleni čaj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruće vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, eteričnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma.
Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znači „pre prolećnih kiša“. Nema ga u prodaji, služi uglavnom za međunarodne poklone na visokom nivou.
Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je čaj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i „duša čaja“. Važnije od vrste posude (najveći čajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i način pripreme.
Voda ne sme biti ni prevruća ni previše hladna. Kada se u njoj, pre ključanja, pojave mehurići, Kinezi ih zovu „riblje oči“, skida se sa vatre i prelije preko listića na dnu staklene šolje. Staklo je važno zbog uživanja u boji tečnosti. Nekoliko minuta čeka se „buđenje“ čaja. Ako je voda bila prehladna, čaj se nece probuditi. Ako je bila prevruća, čaj je mrtav.
U Evropu je cameliia sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom šesnaestog veka brodovima holandska Istočnoindijska kompanija, a kao čaj stizao je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesta godina počeo se uzgajati izvan Kine i Japana.
Od načina prerade zavisi da li će se dobiti crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Crni čaj se specijalnim postupkom obrađuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obrađuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Međutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.
Stanište: Gaji se plantažno.
Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet
Lekovito delovanje:
Ispitivanja delovanja zelenog čaja ukazala su da se njime može sprečiti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba. Zeleni čaj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove.
Stara kineska poslovica kaže: „Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez čaja“. Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstiče pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta i pročišćava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze.
Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj šupljini. Čaj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Sadrži malo teofilina i teobromina.
Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina, kao i za lečenje akni.
Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i večeri jer tein znatno blaže stimuliše mozak nego kofein. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želuca i pluća.
Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog čaja, ispitane su tipične navike kineskih i japanskih potrošača.
Prosečno oni piju 3 šoljice napitka dnevno. Tipična šoljica čaja podrazumeva 1 čajnu kašičicu zelenog čaja (oko 5 grama) i 250 ml vruće vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem.
