Uvaženi predsedniče,
Pošto ste u više navrata do sada iznosili svoje političke stavove o južnoj srpskoj pokrajini, a koji se svode na to da Srbija treba da se odrekne Kosova i Metohije, odjednom ste rešili da iznesete i plan u više tačaka za rešavanje ovog najvažnijeg srpskog pitanja.
Ono što možemo da primetimo jeste da Vi pomalo zloupotrebljavate funkciju predsednika SANU jer plan za rešavanje problema Kosova i Metohije po pravilu donose institucije a ne pojedinci. Nigde nismo pročitali da je Vaš plan prošao organe SANU.
Još jedna stvar je čudna u Vašem bavljenju Kosovom i Metohijom. Kada vam se upute kritike Vi onda kažete da to govorite kao slobodan građanin a kada takvih kritika nema ili su blage onda se javnosti sugeriše da je odricanje od Kosova i Metohije i platforma SANU.
Odmah moramo da kažemo da je Vaš plan nejasan, maglovit, pun praznih floskula, sa već pomalo stereotipnom pričom o ljudskim pravima Srba na KiM i zaštiti srpskih svetinja. Maglovit je, jer se ne izjašnjavate kome ta teritorija pripada, Srbiji, samoproglašenoj republici Kosovo ili „Velikoj Albaniji“.
Međutim, ono što može da se nasluti iz Vašeg permanentnog insistiranja oko hitnog rešavanja statusa KiM zarad našeg brzog ulaska u EU govori da Vi ne vidite južnu srpsku pokrajinu u sastavu Republike Srbije. Malo neobično za jednog predsednika najvažnije akademske institucije u zemlji.
Ne postoji nijedan predsednik najviše akademske istitucije u svetu da se javno zalaže da se njegova država teritorijalno suzi. Zamislite samo da predsednik španske akademije nauka ima političko opredeljenje da Katalonija nije deo Španije.
A morate priznati da Katalonci sa brojem od 7 miliona samo u Kataloniji ne računajući ostale delove Španije imaju mnogo više prava na svoju državu od Alabanaca koji već jednu državu imaju. Ili pak da se predsednik francuske akademije nauka obrati građanima Francuke i kaže da Korzika više nije Francuska.
Kakav bi to skandal bio u ovoj zemlji. Ili možda da predsednik ruske akademije nauka kaže da Čečenija mora da ode iz Ruske Federacije. Osuda javnosti i građana Rusije bila bi značajna. I da ne ređamo dalje. Zato mi Srbi sa Kosova i Metohije mislimo da ste Vi izgubili kredibilitet da budete predsednik najvažnije srpske naučne institucije.
Vaše stalno ponavljanje da Kosovo i Metohija nije deo Republike Srbije govori nam, izvinte ako možda grešimo, da ste Vi od nekog sa strane instruirani da permanentno iznosite ovo svoje mišljenje. Možda Vas je ohrabiro predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji kaže da Vi imate pravo na sopstveno mišljenje i da je Vaš stav po pitanju KiM ličan. Pretpostavljamo da ste se tada ohrabrili da ga ponovo iznesete u javnost. Ali ne zaboravite da je u isto vreme Aleksandar Vučić organizovao peticiju za Vašu smenu. Među potpisnicima peticije je dobar deo njegovih pristalica.
U suštini stvari mislimo da Vi i ne poznajete niti razumete kosovsku stvarnost. Da ste recimo samo pročitali konzulska pisma Rakića, Nušića i ostalih nikada ni u snu ne biste pomislili da Kosovo mora da se otrgne iz Srbije.
Ta pisma govore o zločinima koji nad našim narodom, nad Srbima, traju vekovima. I ne samo od vremena kada je Srbija imala svoja poslanstva u Staroj Srbiji već i mnogo pre toga. Kada biste samo pročitali pisma Igumana Save Dečanca odnosno Save Baraća shvatili biste da Vaši politički stavovi samo nagrađuju zlikovce dajući im teritoriju za zločine nada Vašim narodom uvaženi akademiče. Za period od 1800. do 1830. godine Iguaman Sava Dečanski kaže da je to vreme kada su živi zavideli mrtvima.
Ono što morate da znate da Srbe nisu ubijali Turci jer su im Srbi bili potrebni da obrađuju zemlju i plaćaju poreze. Ubijali su ih i proterivali tzv. ljuti Arnauti i ta se situacija ponavlja skoro puna tri veka. Podsećamo Vas da su Albanci silazeći sa planinskih gudura na plodnu kosovsku zemlju dolazili kao katolici ali su odmah prihvatali islam da bi nekažnjeno mogli da čine zločine radi prisvajanja tuđe zemlje.
Samo su imena žrtava gospodine predsedniče različita. Silovanja, progoni, pljačke, ubistva to je nešto što Srbi na KiM dugo, dugo vremena doživljavaju. Nama nije jasno zbog čega Vi nagrađujete one koji čine zločin nad našim narodom time što im dajete teritoriju.
Međutim, ako možda niste čuli za zločine nad Srbima koji su se dešavali u neka ranija vremena onda su vam sigurno poznati zločini koji su se dešavali u veme Prvog i Drugog svetskog rata. Što je još bizarnije stradanja Srba nastavljana su u nesmanjenoj meri i za vreme Titove komunističke Jugoslavije pa i posle toga.
Još jedna činjenica uvaženi predsedniče. Srbi sa Kosova i Metohije, ne samo mi Srbi koji živimo na KiM, nego i oni koji su otišli a imaju sve tapije na svoju dedovinu, Vas nisu ovlastili da Vi našu zemlju dajete Albancima. Treba da znate da još veliki deo imovine mi Srbi u južnoj srpskoj pokrajini posedujemo. Nešto je prodato ali je najvažniji deo ostao. Ali čak i to što se proda, ne znači da to nije Srbija. Sve je Srbija uvaženi akademiče jer je međunarodno pravo na našoj strani.
Još nešto moramo da kažemo. U oblikovanju i stvaranju ove sadašnje Srbije mi Srbi Sa Kosova i Metohije smo takođe dali veliki doprinos. Stoga nemate pravo da nas izbacujete iz naše otadžbine. Na Kosovu i Metohiji je bilo registrovano više od pet hiljada solunskih boraca. Dobar deo našeg naroda učestvovao je u Drugom balkanskom ratu a bio je i na Ceru, i na Suvoboru, i u odbrani Beograda. Kosta Vojinović iz okoline Vučitrna je vođa Topličkog ustanka 1917. godine. Imao je nadimak Kosovac a veliki broj njegovih ustanika bio je iz Mitrovice, Sočanice, Leposavića, Leška. Zadivljen njegovom herojskom smrću bugarski pukovnik je u znak divljenja obesio potkazivača Jovana Bulajića u Koršumliji. Rekao mu je, ne zaslužuješ da živiš kada si mogao da izdaš onakvog junaka.
Na kraju, Vladimire Kostiću, od Vas tražimo samo jedno da više prestanete da se bavite našom sudbinom. Valjda imate nešto drugo da radite osim toga što Vam je na stalnoj pameti da nam Vašim političkim stavom zagorčavate život. U jedno budite sigurni, Srbija ne može da izgubi Kosovo i Metohiju jer vreme radi za nas. U ne tako dalekoj budućnosti Kosovo i Metohija će ponovo i de fakto i de jure biti u sastavu Republike Srbije. Za sada je samo de jure. Nadamo se da ćete i Vi doživeti to vreme.
„Otadžbina“
Kosovska Mitrovica
03.02.2021. godine
