Zabrinutost iz Moskve ovoga puta nije upakovana u kratku diplomatsku frazu, već je izgovorena direktno, na sastanku koji je imao težinu samim tim što se dogodio iza zatvorenih vrata UN.
Tokom razgovora sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom, stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN Vasilij Nebenzja otvorio je pitanje koje se već neko vreme provlači kroz hodnike međunarodnih institucija – način na koji se tumači Povelja UN i, još preciznije, ko sebi daje pravo da je tumači selektivno.
U saopštenju objavljenom na sajtu stalne misije Rusije pri UN, koje prenosi agencija Interfaks, navodi se da je ruska strana izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog nedavnih izjava generalnog sekretara.
Prema tom dokumentu, problem nije u samim principima, već u njihovom parcijalnom čitanju, posebno kada je reč o odnosu između prava naroda na samoopredeljenje i principa teritorijalnog integriteta država.
U Moskvi, bar prema tonu saopštenja, ne prihvataju objašnjenja da su takva tumačenja stvar konteksta. Podseća se da je Gutereš 29. januara izjavio kako princip samoopredeljenja, kako je tada rekao, nije primenljiv u slučaju Krima i Donbasa, gde, prema njegovim rečima, preovlađuje princip teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Taj stav, međutim, nije ostao bez kontrasta – ranije je zvanični predstavnik generalnog sekretara Stefan Dižarik izjavio da Ujedinjene nacije priznaju pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje. U ruskoj interpretaciji, takva razlika nije samo nijansa, već ozbiljan presedan.
Na samom sastanku Gutereš–Nebenzja, kako se navodi, posebno je naglašeno da ni generalni sekretar, niti osoblje njegovog kabineta, nemaju mandat da nude sopstvena tumačenja principa i normi međunarodnog prava, a još manje da to čine selektivno.
Takva praksa, smatra ruska strana, izlazi iz okvira tehničke uloge Sekretarijata UN i ulazi u prostor političkog arbitriranja.
Formulacije u saopštenju nisu ublažene. Navodi se da selektivan pristup u tumačenju odredbi Povelje UN od strane osoblja Sekretarijata direktno dovodi u pitanje pravo pojedinih naroda na samoopredeljenje, dok se istovremeno u drugim slučajevima priznaje njegova univerzalna priroda. Za Moskvu je to, kako stoji u tekstu, apsolutno neprihvatljivo.
Istovremeno se podvlači da je ruska strana na sastanku jasno stavila do znanja da je dužnost generalnog sekretara da striktno i nepristrasno poštuje sve odredbe Povelje UN – ne izdvojeno, već u njihovoj celini, u ukupnosti i u neraskidivoj međusobnoj povezanosti.
U diplomatskom jeziku, takva formulacija ostavlja malo prostora za pogrešno razumevanje, ali ostavlja otvoreno pitanje da li će i kako ovaj stav uticati na buduće javne nastupe i tumačenja iz sedišta UN.
Za sada, sve ostaje na saopštenjima i podsećanjima na ranije izjave. No, oni koji duže prate odnose u okviru Ujedinjenih nacija znaju da ovakve primedbe retko ostaju izolovane – često su uvod u širu raspravu o tome ko određuje granice tumačenja međunarodnog prava i gde prestaje neutralnost, a počinje politika. Kako će se ta linija ubuduće povlačiti, ostaje da se vidi.
