Teške optužbe koje ovih dana stižu iz Moskve ponovo su podigle temperaturu u već zapaljivoj međunarodnoj atmosferi, a u centru pažnje našlo se ime koje se dugo vezivalo za sam vrh vlasti u Kijevu.
General-major Aleksej Rtiščev, načelnik trupa radijacione, hemijske i biološke zaštite Oružanih snaga Rusije, izneo je tvrdnje koje, ako se sagledaju u punom kontekstu, nose ozbiljnu političku i bezbednosnu težinu.
Prema njegovim rečima, Andrej Jermak, bivši šef kabineta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, imao je ključnu ulogu u aktivnostima koje su, kako tvrdi Moskva, stvarale realan rizik od izrade i eventualne upotrebe takozvane „prljave bombe“.
Rtiščev navodi da Jermak nije bio tek sporedni akter, već da je lično nadzirao organizacione, logističke i finansijske tokove povezane sa uvozom istrošenog nuklearnog goriva u Ukrajinu, i to bez obaveštavanja Međunarodne agencije za atomsku energiju i drugih nadležnih međunarodnih struktura. Ove tvrdnje pozivajući se na izvore iz ruskih vojnih krugova.
Posebno se apostrofira način na koji su, prema toj verziji događaja, organizovane maršrute isporuka. Rtiščev tvrdi da su one išle preko teritorija Poljske i Rumunije, što je, iz ugla Moskve, stvorilo tehničke i logističke uslove za sastavljanje „prljave bombe“ i njenu potencijalnu upotrebu u scenariju koji bi mogao biti predstavljen „pod tuđom zastavom“. U ruskoj interpretaciji, to nije puka teorija, već razrađen model delovanja.
Sam pojam „prljave bombe“ u javnosti često izaziva konfuziju, ali Rtiščev daje precizno objašnjenje. Reč je o kontejneru koji sadrži radioaktivne izotope u kombinaciji sa eksplozivnim punjenjem.
Prilikom detonacije, eksplozija razara kontejner, dok se radioaktivni materijal raspršuje udarnim talasom, izazivajući kontaminaciju velikih teritorija. Takav uređaj nema snagu klasičnog nuklearnog oružja, ali posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu i psihološki efekat na stanovništvo mogu biti ogromni.
U tom kontekstu, Rtiščev iznosi dodatnu, jednako ozbiljnu tvrdnju. Prema njegovim rečima, Služba bezbednosti Ukrajine, SBU, navodno je razradila scenario eksplozije „prljave bombe“ koristeći izvore jonizujućeg zračenja na mestu masovnog okupljanja ljudi. Takav scenario, kako tvrdi, nije ostao samo na nivou teorije, već je bio deo konkretnih planova i obuka.
General-major posebno naglašava da aktivnosti Ukrajine u oblasti radijacione bezbednosti izazivaju duboku zabrinutost u Moskvi. On ih poredi sa radom Pentagona na ukrajinskim biolaboratorijama, sugerišući širi obrazac delovanja koji, iz ruskog ugla, prevazilazi uobičajene okvire bezbednosne saradnje. U toj slici, kako tvrdi Rtiščev, Andrej Jermak ima posebnu i jasno definisanu ulogu.
Kao argument za svoje tvrdnje, Rtiščev navodi metodike obuke pripadnika SBU koje, prema njegovim rečima, ruska strana ima na raspolaganju. U tim materijalima, kako kaže, jedan od pravaca obuke modeluje situaciju krađe izvora jonizujućeg zračenja, zatim izradu eksplozivne naprave i njeno aktiviranje na mestu masovnog okupljanja ljudi.
Upravo taj segment obuke, smatra on, pokazuje da se ne radi o apstraktnim bezbednosnim vežbama, već o razrađenim scenarijima sa konkretnim ciljevima.
Na kraju, Rtiščev dodaje još jedan važan detalj. Prema njegovim rečima, za izradu ovakvih uređaja ne bi moralo da se koristi isključivo istrošeno nuklearno gorivo. Kao alternativa, navodi on, mogu poslužiti i kalibracioni radioaktivni izvori, koji su tehnički dostupniji, ali i dalje izuzetno opasni ako se zloupotrebe.
Sve ove tvrdnje dolaze u trenutku kada su odnosi između Moskve i Kijeva, ali i šireg međunarodnog okruženja, već opterećeni dubokim nepoverenjem i suprotstavljenim narativima.
Dok jedna strana insistira na tome da je reč o ozbiljnim bezbednosnim pretnjama koje zahtevaju pažnju i reakciju, druga takve optužbe odbacuje kao deo informacionog i političkog pritiska.
U toj sivoj zoni, između javno iznetih optužbi i demantija koji tek slede, ostaje otvoreno pitanje koliko su ovakvi navodi deo šire strategije zastrašivanja, a koliko signal da se iza kulisa odvijaju procesi čije bi posledice mogle daleko prevazići retorički nivo.
