Na prvi pogled, vest deluje tiho, gotovo skromno, ali brojke brzo skreću pažnju: na udaljenosti od 146 svetlosnih godina od Zemlje identifikovana je planeta koja bi, barem po svemu što se za sada zna, mogla da se svrsta među potencijalno nastanjive svetove.
Reč je o objektu nazvanom HD 137010 b, a iza otkrića stoji međunarodni tim naučnika iz Australije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Danske.
Zanimljivo je da podaci koji su doveli do ovog otkrića nisu novi. Naprotiv, istraživači su se oslonili na informacije prikupljene još 2017. godine, tokom proširene misije svemirskog teleskopa NASA Kepler, poznate i kao K2.
Tek naknadna analiza otvorila je prostor za zaključak da se među tim merenjima krije kandidat koji po dimenzijama i orbitalnim osobinama podseća na Zemlju, ali i na Mars, što u astronomiji nikada nije mala stvar.
U radu objavljenom u časopisu Astrophysical Journal navodi se da je ovo prvi kandidat za planetu sa radijusom i orbitom sličnim Zemljinim koji prolazi ispred zvezde nalik Suncu, i to dovoljno sjajne da omogući ozbiljna dodatna posmatranja. Takvi detalji su važni jer upravo oni često odlučuju da li će neka planeta ostati fusnota u katalogu ili postati predmet dugogodišnjih istraživanja.
HD 137010 b ima radijus svega šest odsto veći od Zemljinog, što je razlika koju astronomi smatraju gotovo zanemarljivom. Još zanimljivije je da verovatnoća njenog položaja u zoni pogodnoj za život, u odnosu na zvezdu oko koje kruži, iznosi oko 50 odsto.
Jedan obilazak oko te zvezde traje 355 zemaljskih dana, što dodatno podseća na poznate obrasce iz Sunčevog sistema, mada se ovde, naravno, radi o potpuno drugom kosmičkom okruženju.
Ipak, entuzijazam ide ruku pod ruku s oprezom. Procene ukazuju da bi temperatura na površini ove planete mogla da bude slična marsovskoj, sa vrednostima nižim od minus 70 stepeni Celzijusa.
Razlog je jednostavan: zvezda sistema je slabija i hladnija od Sunca, pa i potencijalna zona pogodna za život izgleda drugačije nego što se često zamišlja u popularnim prikazima.
Ako se njen status egzoplanete dodatno potvrdi, HD 137010 b bi mogla da zauzme posebno mesto među objektima koji su, barem po osobinama i udaljenosti, relativno bliski Zemlji.
Naučnici ukazuju da sličnost nije samo u brojkama, već i u širem kontekstu – od mogućnosti daljih posmatranja do pitanja kako uopšte definišemo “nastanjivost” u svemiru. A tu se priča, kao i obično u astronomiji, ne završava jasnim odgovorom, već ostavlja otvoren prostor za nova merenja, nova tumačenja i, možda, nova iznenađenja.
