Međunarodna konferencija na kojoj bi se postiglo konačno rešenje za kosovsko pitanja mogla bi da bude jedini izlaz iz situacije u kojoj su se našli Beograd i Priština posle više od sedam godina pregovora pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Kako u briselskom dijalogu na vidiku nema prihvatljivog ishoda za obe strane, za pregovarački sto bi moglo da sedne više velikih sila, ne bi li se ovaj proces okončao dogovorom.
Ministar Rasim Ljajić koji je još prošle godine predlagao međunarodnu konferenciju, kaže nam da i dalje misli da je takav skup uz učešće najznačajnijih zemalja nužan u finalnoj fazi pregovora oko rešenja kosovskog pitanja.
– Pre toga je neophodno izbalansirati pritisak EU i SAD, pre svega, koji je dosad uglavnom bio fokusiran na Beograd. Odsustvo političke volje za kompromis od strane Prištine iziskuje i nešto drugačiji pristup međunarodne zajednice koja treba da šalje jasnu poruku da ne može biti trajnog i održivog rešenja ako jedna strana dobije sve, a druga ništa. Smatram da sui generis rešenje može da se nađe na konferenciji tipa „Dejton 2“.
Ideju o međunarodnoj konferenciji za KiM zastupao je još 2011. profesor Dragoljub Mićunović (DS), smatrajući da je to jedini način da se reši problem Kosova. Po njegovom mišljenju, na takvom skupu treba da budu zastupljeni i Srbi i Albanci, kao i članice SB UN, koje će stati iza usaglašenog ugovora.
Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije kaže da u ovom formatu u kom je EU posrednik u dijalogu evidentno neće doći do konačnog rešenja i da je dugoročno gledano moguće da se ovo pitanje vrati pod okrilje UN.
– Nije isključena neka međunarodna konferencija koja bi se vodila u okviru Rezolucije 1244, koju će inicirati SB UN i na kojoj će učestvovati stalne članice ovog tela. SAD i drugi sponzori kosovske nezavisnosti svakako bi u prvi mah bili protiv takvog okvira, ali ako se bude videlo da pod okriljem EU nema rezultata, i dođe do privremenog prekida pregovora, što nije nerealno, ovakva inicijativa će se pokazati kao jedini izlaz – smatra Gajić.
Ukolikose ide na brzo rešavanje kosovskog pitanja, što je trenutno utisak, verujem da se format pregovora do kraja neće menjati. Ali, to ne znači da oko pronalaženja rešenja neće biti angažovanja i lobiranja uticajnih država poput SAD, Rusije ili Nemačke, koje su i dosad, svaka na svoj način, „nadgledale“ ovaj proces – kaže nam Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.
Takođe, ukoliko se Beograd i Priština dogovore oko neke opcije, kako smatra naša sagovornica, nju će morati da potvrde ključne zemlje zbog uticaja takvog rešenja na druge teme koje se tiču interesa tih država. Ta potvrda, međutim, neće biti za nekim stolom za kojim će svi sedeti, već kroz izražavanje podrške.
(Novosti)
