Kada je industrijalac Beni Bokom iz La Marka u Teksasu podigao slušalicu te srede, 22. septembra 1982. godine, sledio se. S druge strane je dopirao glas njegovog dvadesetogodišnjeg sina Majkla:
– Ako im ne isplatiš 75.000 dolara, ubiće me. Ovi ljudi su vrlo ozbiljni!
Beni je odmah shvatio da je Majklov glas snimljen na traku, ali to jeste bio on. Otet je.
Pokušao je da obuzda napad panike. Pitao je sekretaricu, koja je primila poziv, ko je zvao. Nije znala da kaže ništa osim toga da je bio neki muškarac. Industrijalac je požurio kući. Morao je da kaže Majklovoj majci. Usput se umalo slupao kad mu je nešto palo na pamet. Setio se Ronalda Flojda Vajta, zaposlenog u njegovom preduzeću.
Dao je otkaz nekoliko meseci ranije, a bio je poznat kao fanatik za oružje, koji je sebe voleo da naziva „plaćenikom”.
Pritom, pitao se otkud zahtev za 75.000 dolara. Zašto ne tri puta više? Tada se sve uklopilo: nekoliko meseci ranije prodao je zemlju za 80.000 dolara. Glavni posrednik bio je Vajt. Mora da je mislio da je ta suma brzo raspoloživa, bez previše smucanja po bankama. Nema sumnje da je Vajt umešan do grla.
Prethodne večeri Majkl Bokom gledao je televiziju u svom domu u Santa Feu, desetak kilometara udaljenom od očeve fabrike. Oko pola deset začuo je tri udarca na vrata. Kada je otvorio, prvo je ugledao usta cevi „magnuma 357” uperenog u glavu. A držao ga je čovek njegovih godina. Iza je stajao još jedan, crnpurast. Taj je u rukama imao sačmaru.
Ugurali su Majkla u kuhinju, vezali ga, stavili mu povez na oči i traku preko usta. Tek onda su ga strpali u kamionet i odjezdili izvan grada.
[adsenseyu1]
Posle pola sata vožnje stali su. Izveli su Majkla, skinuli mu povez. Video je samo da su usred ničega. I osetio smrad. Shvatio je da su na napuštenom naftnom polju. Potom su ga otmičari naterali da izgovori dve poruke, koje su snimili na kasetu. Prvu je Beni čuo sledećeg jutra. Druga se sastojala od uputstva: „Vozi do spomenika San Hakinto, istočno od Hjustona. Potom se ukrcaj na trajekt i pređi kanal, pa putem do prve prodavnice. Tamo su govornice. Čekaj poziv.”
Dovukli su Majkla do iskopane rupe. Unutra ga je čekao sanduk od šperploče. Jedan od otmičara mu se obratio:
– Ostavljamo ti pola hleba i bocu vode. Ako sve bude u redu, izlaziš za nekoliko dana.
Oborili su ga u sanduk i stavili poklopac, prethodno izbušen. Kroz rupe su proturili nekoliko plastičnih cevi, koliko da se ne uguši. Zatrpali su sanduk i preko nabacali stare gume. Potom su se odvezli.
Kada je Beni rekao ženi da im je sin otet, ona ga je ubedila da zovu policiju. Šerif Brajan Lamb stigao je za desetak minuta. Beni je rekao da sumnja na Vajta. Lamb je uzeo izjavu, vratio se u stanicu. Onda je obavestio „Ef-Bi-Aj”.
Otac je rešio da posluša šerifa i vrati se u fabriku. Usput je svratio do Majklove kuće. Dvorište je bilo prazno. Beni je kupio municiju za karabin u prtljažniku. Hteo je da svrati i do Vajtovog obitavališta. Ako je kamionet tamo, pobiće sve koje zatekne.
Samo, kamioneta nigde. Beni je mogao samo da čeka. Niko se nije pojavljivao. Prikolica u kojoj je Vajt živeo delovala je napušteno. Konačno, iz obližnje govornice pozvao je fabriku. Javio mu se agent „Ef-Bi-Aja” koji je tamo dežurao i objasnio mu da se smiri. Odmah će da pošalje kolege, da ga otprate kući. Njegovo je samo da čeka. Gomila njih je već postavila štab u fabrici i čekaju poziv.
Za to vreme, nekih 130 kilometara severno, Majkl je uspeo da se okrene na stomak. Napipao je procep između stranica sanduka. Pokušavao je da ga proširi, da olabavi daske, i to mu je uspevalo. Delovalo je kao da nema previše zemlje iznad njega. Daska je bila sve labavija. Konačno, propeo se na laktove i udario još jednom. Daske su popustile. Strana sanduka mu se svalila na glavu i još više smanjila prostor u kome je bio. Zemlja se obrušavala, bio je na putu da bude zatrpan. Jedva da je imao dovoljno vremena da poturi odlomljeno parče daske kao podupirač dok ga stranica potpuno ne zgnječi. Bio je gotovo zakucan na mestu, licem nadole.
[adsenseyu1]
Bio je potpuni mrak. Učinilo mu se da čuje nešto. Pipao je naokolo i napipao cevi kroz koje je disao. Bile su mokre. I sve više je kapalo iz njih. Kiša! Udaviće se kao pacov. Okolna zemlja pretvarala se u blato i sve više ga pritiskala. Iz sve snage se borio da zadrži stranicu sanduka. Onda je kiša prestala, isto tako nenadano kao što je počela.
Da sve bude gore, povremeno bi osećao da ga nešto pecka. Prvo po rukama. Pomerao ih je koliko god je mogao. Nešto je milelo po njemu. Mravi! Kada bi otvorio oči, navalili bi na jabučice. Već je počelo da mu se priviđa sopstveno telo oglodano do kostiju.
Sledećeg jutra ponovo je zazvonio telefon u kabinetu njegovog oca. Glas je rekao da te večeri čekaju uputstva. Poziv je trajao svega 25 sekundi, nedovoljno da bi otkrili mesto poziva. Nije bilo izbora do da posluša otmičare i krene s novcem.
Konačno, te večeri dobili su uputstva. Ona snimljena. U vozilo su se ugurala i dva agenta, prekrivena ćebetom. Sve je radio po nalozima otmičara. Do spomenika, potom trajekt. Potom do govornice. Zazvonio je telefon. Otmičari su zahtevali da se odveze do sledeće pumpe i da čeka. Tamo su ga usmerili ka radnji u blizini. Imao je da stane na parking, otvori sva vrata na automobilu i čeka.
Agenti su usput izašli. Stao je na parking i čekao. Nešto je šušnulo. Iz žbunja je izašao agent koji ga je obavestio da su otmičari nekoliko minuta ranije zvali na kuću i rekli da odustaju. Makar za tu noć.
Sledeće noći, otmičari su obišli Majkla. Iz zemlje je dopirao vapaj. Ostao je bez vode. Samo su se okrenuli i otišli.
Gotovo da su i agenti digli ruke. Nisu smeli da kažu roditeljima, ali se nisu nadali da će pronaći Majkla živog. Otmičari će verovatno da ga ostave i nestanu. Počeli su da pakuju štab. A onda je u nedelju oko podneva usledio poziv. Šerif u okrugu Montgomeri, severno od Hjustona, primio je dojavu o sumnjivom vozilu kod jedne radnje. Otišli su tamo i zatekli crnoputog muškarca koji je plastične flaše punio vodom sa česme. Ubeđivao je šerifa da mu je voda potrebna za kamp, malo dalje u šumi. A onda je šerifov zamenik video pištolj na sedištu.
Brže-bolje su uhapsili sumnjivca. U kolima su našli sačmaru, još jedan pištolj, torbu s municijom, žicu, konopac i pasoš na ime Ronald Flojd Vajt. Ovo ime nije ništa značilo šerifu, pa je zatražio potragu po ostalim državama. Ispostavilo se da su uhapsili drugog otmičara. U kolima su našli i cedulju: „Videćeš Majkla živog ako…”
Pročešljali su i kamp u šumi. Tamo su pokupili još jednog muškarca i ženu. Brzo su propevali. Odveli su šerifa na napušteno naftno polje. Urlali su:
– Majkl!
Jedva da se čuo odgovor. Dopirao je iz zemlje. Policajci su kopali golim rukama. Našli su rupu, pa se šerif ispružio unutra. Iz jednog sloja zemlje izletela je ruka. Zgrabila ga je. Ubrzo je Majkl bio slobodan.
Ronald Flojd Vajt uhapšen je pet dana kasnije, posle potere po auto-putu. Četvorka je osuđena za otmice. Naime, iste nedelje pokušali su da otmu još dva čoveka, ali su ovi uspeli da uteknu. Majkl nije .
(politikin-zabavnik.rs) broj: 3521 2019.
