Dok institucije još uvek premeštaju papire i skupljaju prašinu po fasciklama, Đuro Raca, otac Goranke Raca koja je stradala prilikom rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, izlazi pred narod i tvrdi nešto što retko ko sme da kaže naglas: Pad nadstrešnice nije bio slučajnost.
Po njegovim rečima, reč je o ciljanom činu, sa spoljnim i unutrašnjim faktorima, koji zaslužuje punu pažnju istražnih organa.
Tokom obraćanja na svenarodnom saboru u Beogradu, Raca je rekao da je još 1. decembra predao detaljno stručno obrazloženje tužilaštvu Višeg suda u Novom Sadu, tvrdeći da postoje jasni elementi planiranog delovanja.
Ipak, kako ističe, njegov dokument još uvek nije uzet u razmatranje. “Pored toga, 23. februara sam isto obrazloženje poslao i višem tužiocu u Beogradu – ni odatle nikakav odgovor. Ćute”, izjavio je Raca.
Zanimljivo je da se njegov istup poklapa sa informacijom da je optužnica protiv odgovornih vraćena na doradu. To mu, kako kaže, uliva nadu da bi institucije konačno mogle da razmotre i njegovu verziju događaja.
“Voleo bih da neko ozbiljno shvati ono što sam naveo i da se krene u pravcu otkrivanja onih koji su ovo svesno izazvali”, rekao je on, pozvavši javnost da mu pomogne u borbi za istinu.
Raca dodatno ukazuje na simboliku datuma – pad konstrukcije dogodio se 1. novembra, kada se u katoličkom svetu obeležava dan mrtvih. Prema njegovim rečima, nije slučajno što je baš tada trebalo da se pusti u saobraćaj brza pruga Novi Sad–Subotica. “Htelo se stvoriti stanje haosa, a pad nadstrešnice bio je okidač za sve što se kasnije odvijalo”, dodaje.
Podsećanja radi, tragedija je izazvala talas protesta, posebno među studentskom populacijom. Ti protesti, u organizaciji više univerzitetskih udruženja, još uvek traju, sa zahtevima za temeljnom odgovornošću i rekonstrukcijom celokupnog sistema bezbednosti javne infrastrukture.
Kako piše Tanjug, Raca ne planira da odustane – bez obzira na tišinu iz tužilaštava. Njegova borba, kaže, ne počiva na emociji, već na struci i naučnoj analizi.
I dok se čeka da institucije progovore, ostaje da se zapitamo: Ako otac koji je izgubio ćerku ne zaslužuje da ga neko barem sasluša, ko onda zaslužuje? I koliko puta mora da pošalje isti dokument, da bi ga neko konačno otvorio?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
