Pripreme za predstojeću zimu u Evropi, za koju mnogi kažu da će biti najteža do sada, traju mesecima.
Uprkos naporima da se rezerve gasa u skladištima zemalja Evropske unije popune, kako kupovinom po visokim cenama tako i pokušajima da štednjom obuzdaju upotrebu energije, šanse da se izbegnu nestašice u mnogome će zavisiti od vremenskih prilika. Nedavno objavljene rane vremenske prognoze koje ukazuju na rizik od zahlađenja u decembru, ne idu na ruku.
Prema novoj dugoročnoj vremenskoj prognozi koju su izradile vodeće međunarodne agencije za klimu, postoji „veća šansa nego obično“ da Evropa doživi značajno zahlađenje pre Božića. A ako decembarske temperature budu hladnije od uobičajenih, to je loša vest za pripreme Evropske unije za energetsku krizu, piše Politiko.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Rastuće evropske cene gasa i električne energije kao rezultat smanjenih ruskih snabdevanja podstiču inflaciju, ometaju industrijsku aktivnost i donose rekordno visoke račune potrošačima uoči zime na severnoj hemisferi.
Uprkos visokim nivoima skladištenja gasa i stalnom protoku tečnog prirodnog gasa (LNG), kontinent se i dalje suočava sa rizicima nestašica struje, restrikcijama i potrebom za racionalizacijom energije, što bi moglo da pogorša ekonomske probleme.
Analitičari kažu da bi trebalo da bude dovoljno gasa za normalnu zimu, ali ako se temperature spuste, zemlje bi mogle biti prinuđene da racionalizuju pristup gasu, što će uticati na industriju i radna mesta.
I nemački ministar ekonomije Robert Habek još prošlog meseca je imao sličan stav.
„Ako budemo imali malo sreće sa vremenom, imaćemo priliku da udobno prebrodimo zimu“, rekao je on.
Ipak, rane zimske prognoze koje je u četvrtak objavio Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF) ne obećavaju. Evropa bi se, prema njima, mogla suočiti sa zahlađenjem u decembru – što ukazuje na potencijalni dodatni energetski pritisak.
„Izlazimo iz toplog leta. Znamo da su zime sve blaže. Dakle, možda smo skloni da mislimo da će biti blaga zima i da ne moramo da brinemo“, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove službe za klimatske promene u ECMVF. „Možda je ovo slučaj, ali prognoza koju izdajemo i naše razumevanje kako klimatski sistem funkcioniše naveli su nas da sugerišemo da zapravo još uvek postoji šansa za veoma hladno vreme i, ako ništa drugo, ove godine ta šansa – pre Božića — veća je nego u normalnoj godini“.
Narednih nekoliko nedelja vreme u zapadnoj Evropi izgleda blago, zahvaljujući toplim zapadnim vetrovima sa severnog Atlantika. Ali modeli ECMVF-a pokazuju veće šanse nego što je uobičajeno da se sistem visokog pritiska razvije iznad Evrope u decembru, donoseći hladan vazduh iz Sibira i Centralne Azije i uzrokujući pad temperature za potencijalno nekoliko stepeni.
„Ako imamo pad temperature, mogli bismo očekivati porast potražnje za energijom za grejanje“, rekao je Buontempo.
Dok Evropa nastavlja da se nosi sa tekućom energetskom krizom, i meteorolozi AccuVeather-a sastavili su prognoze za ono što će zima doneti Europi i istakli koji će delovi kontinenta imati najteže uslove ove zime, a koja područja mogu biti pošteđena najgorih vremenskih uticaja.
Kažu da će na zimsku sezonu mnogo uticati La Ninja (La Niña), okeanski i atmosferski fenomen koji je hladni pandan El Ninju. Tokom La Ninje neuobičajeno niske temperature okeana šire se ekvatorijalnim Pacifikom, što zauzvrat stvara sistem povratnih informacija između okeana i atmosfere koji može uticati na vremenske uslove širom sveta – posebno na zimsku temperaturu i sneg.
Klimatolozi kažu da La Ninja još jača i predviđa se da će nastaviti tokom ostatka jesenjih i zimskih meseci.
Južnu Evropu i Balkan očekuju jake oluje, Veliku Britaniju i Irsku hladni naleti
„Očekuje se da će La Ninja dostići vrhunac u novembru“, rekao je vodeći međunarodni meteorolog AccuWeathera Džejson Nikols, dodajući da bi južna oscilacija El Ninja (ENSO) trebalo da se vrati u neutralnu fazu u januaru. Uprkos toj promeni tokom drugog dela sezone, atmosferski uslovi trebalo bi da ostanu slični La Ninji tokom cele zime zbog odstupanja između klimatskog fenomena i promenjenih vremenskih uslova, prenosi Indeks.hr.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Prognostičari AccuWeather-a kažu da postoje naznake da će oluja ove zime često ciljati južnu Europu. Lokacije širom Portugala, Španije, južne Francuske, Italije i Balkana imaju veće izglede za pojavu čestih nevremena s kišom i vetrom nego drugi delovi kontinenta.
To bi moglo da znači povećan rizik od jake kiše, posebno u jugoistočnoj Francuskoj, severnoj srednjoj Italiji i zapadnom Balkanu, ali širom južne Evrope temperature će ove zime verojatno biti blizu normale do malo iznad normale.
Prema ovim prognozama Velika Britanija i Irska mogle bi se suočiti s hladnim udarima. Ove zime predviđaju se temperature uglavnom blizu normale, s talasima hladnoće koji se mogu podudarati s periodima snega.
Za razliku od nestabilnog vremena predviđenog za zemlje južne Europe, lokacije poput severne Francuske, Beneluksa, Nemačke i delova Poljske mogle bi imati znatno sušnije uslove, dok se zima toplija od proseka predviđa u severoistočnoj Evropi i Skandinaviji.
Srednjoročne prognoze ne mogu sa sigurnošću predvideti da će se događaj desiti, ili njegovo trajanje – „obrasci blokiranja“ visokog pritiska mogu trajati samo nedelju dana ili duže. Ali prognoza nudi ranu indikaciju kompanijama i vladama koje pokušavaju da procene koliko će gasa biti potrebno za grejanje domova, navodi Rojters.
Zahlađenje bi moglo povećati tu potražnju. Tokom hladnog perioda krajem septembra potrošnja gasa među nemačkim domaćinstvima i malom industrijom skočila je na 14,5 odsto iznad proseka za istu nedelju u protekle četiri godine.
„Potražnja domaćinstava biće veliki znak pitanja“, rekao je Cuneit Kazokoglu, direktor ekonomije energije u konsultantskoj kući FGE.
Može li se ruski gas nadomestiti
Povećana potražnja za gasom izazvana hladnoćom mogla bi da se sukobi sa smanjenom proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, jer sistemi visokog pritiska imaju tendenciju da znače manje vetra i kiše – iako bi trend da takvi sistemi imaju manje oblačnosti mogao da poveća solarnu proizvodnju.
Puferi za skladištenje gasa bi trebali da pomognu, ali ne za sve vremenske prilike. Zemlje EU napunile su svoje rezervoare gasom u proseku do oko 92 odsto kapaciteta, tako što su poslednjih meseci kupile neruski gas po rekordnim cenama kako bi izgradile tampon za snabdevanje, pošto je Moskva postepeno smanjivala isporuke nakon sankcija Zapada kao odgovor na rat u Ukrajini koji je počeo u februaru.
Ali neki analitičari upozoravaju da ovo samo po sebi neće nadoknaditi gubitak glavnog evropskog snabdevača gasom – a hladna zima bi ovo pogoršala. Ruski gas sada čini manje od 8 odsto snabdevanja Evrope, što je manje od oko 40 odsto pre nego što je Moskva napala Ukrajinu – a Brisel je upozorio da je moguće potpuno zatvaranje.
„Evropa trenutno rizikuje da deficit od oko 7-8 odsto potražnje gasa tokom zime, oko 20 milijardi kubnih metara (bcm). Oštra zima bi to efektivno mogla da udvostruči“, rekao je Emanuel Dubois-Pelerin, generalni direktor S&P Global Ratings-a.
„Ako su temperature blage, onda Evropa neće morati da racionalizuje potrošnju“, dodao je on.
Zbog energetske neizvesnosti, odloženo je i gašenje nuklearnih elektrana u Nemačkoj. Kancelar Olaf Šolc naložio je da tri nuklearna reaktora u zemlji nastave da rade do sredine aprila.
U javnosti se sve češće pominje i gasno polje u blizini holandskog grada Groningena. Iako ovo nalazazište predstavlja najveće evropske rezerve prirodnog gasa polje je u fazi gašenja uprkos pozivima EU da se preispita takva odluka.
Umesto povećanja proizvodnje gasa, Holandija je ukinula ograničenja za termoelektrane na ugalj kako bi se unapredila energetska sigurnost.
Sledeća zima možda još neizvesnija
Ipak, nije važno samo vreme u Evropi. Kako je Rusija produbljivala smanjenja isporuke, Evropa se oslanjala na LNG kako bi popunila prazninu – kupovinom tereta na globalnim tržištima gde se takmiče sa azijskim kupcima.
Hladna zima u Evropi mogla bi dodati 8 milijardi kubnih metara evropskoj potražnji za gasom, rekao je analitičar Energi Aspects Leon Izbicki.
Ako bi se i Azija suočila sa hladnom zimom, i ako bi joj bilo potrebno više gasa za sopstveno grejanje, Evropa bi se mogla suočiti sa nedostatkom u snabdevanju gasom od 19 milijardi kubnih metara – i završiti zimu sa samo 18 odsto punim skladištem, nivoom koji bi mogao da izazove nestašicu goriva u regionu.
„Skladištenje nikada ne bi trebalo da bude tako malo“, rekao je Izbicki. Potražnja za LNG u Aziji će biti kritična kao odlučujući faktor za to koliko energije Evropa zapravo može dobiti tokom ove zime.
Evropi tako ne ide na ruku ni današnje stopiranje isporuka tečnog prirodnog gasa iz Kine, koja je preporučila državnim uvoznicima da prestanu s preprodajom tečnog prirodnog gasa (TPG) stranim kupcima.
Kako je izvestio Blumberg, vlada na taj način želi da obezbedi sigurno snabdevanje svog stanovništva u zimskoj grejnoj sezoni, što bi moglo bi da iscrpi pošiljke u Evropu i da pogorša energetsku krizu u regionu ove zime.
Ako hladno vreme ove zime iscrpi nivoe skladišta gasa, Evropa će morati da dopuni za sledeću zimu – sa daleko manje ruskog gasa.
Isporuke ruskog gasa u Evropu pale su na oko 85 miliona kubnih metara dnevno sa 360 miliona kubnih metara dnevno u septembru 2021, prema analitičarima Bernštajna, pošto je Moskva progresivno ograničavala tokove kroz mrežu Severnog toka ka Nemačkoj i drugim rutama.
Neobjašnjiva šteta prošlog meseca na gasovodima Severni tok koji se protežu ispod Baltičkog mora, izgleda da je uništila sve nade da će se tokovi gasa obnoviti.
Marina Cigankova, menadžer za istraživanje robe u Refinitivu, rekla je da će Evropa uspeti da napuni skladište na vreme za sledeću zimu, samo ako ova bude blaga ili ako potražnja za gasom opadne.
Zemlje EU su se dogovorile o dobrovoljnom smanjenju potražnje za gasom za 15 odsto za zimu – za šta Brisel kaže da će obezbediti dovoljno goriva za prosečnu zimu, ali ne i za hladnu.
Dokument koji je Evropska komisija objavila prošlog meseca pokazuje da je potražnja za gasom u zemljama EU bila 13 odsto manja u maju od petogodišnjeg proseka za mesec, 7,6 odsto niža u junu i 10,7 odsto u julu.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(Euronews Srbija, Politico, Reuters, Tanjug)
