Evropa se u zadnjih nekoliko godina pretvorila u nestabilnu društveno-političku tvorevinu koja se sve više savija pod ,,prijateljskim i savezničkim“ nalozima Sjedinjenih Američkih Država.Vrh EU polako ali sigurno ostaju bez ,,maski“ koje su nas decenijama zavaravale u dobrodušan duh demokratije.
O demokratiji nema ni govora, zajednička tvorevina poprima sve više karakteristika diktature.
Iz istorije možemo naučiti puno toga, nažalost mnogi ljudi smatraju da je istorija tek mrtvo slovo na papiru koje opisuje davno prošle događaje. Istorija pokazuje da svaka akcija elite izaziva reakciju naroda, te da se negativni efekti u društvu akumuliraju sve do tačke u kojoj se ljudske frustracije eksplozivno oslobađaju u vidu masovnih protesta, pobuna i revolucija.
[adsenseyu1]
Prvo sa čim bismo se trebali suočiti analizom naše zajedničke i ne tako davne istorije, je činjenica da je evropsko bogatstvo nastalo na mučenju, ubijanju i pokradanju stotina miliona nedužnih ljudi širom sveta. Sociopatija je nedvosmisleno imala najveći uticaj u institucionalizaciji porobljavanja i kolonizaciji prekomorskih područja evropskih sila, a na istim osnovama su evropski iseljenici stvorili Sjedinjene Američke Države.
Druga stvar na koju bismo trebali da obratimo pažnju je da se političko ludilo odražava i na ,,ludovanje“ prirode. Dovoljno je da se setimo sve žešćih klimatskih anomalija, povećanja vulkanskih erupcija, sve učestalijih jakih potresa, povećanja upada asteroida i kometa u unutrašnji deo sunčevog sistema da shvatimo ozbiljnost situacije.
Reklo bi se da su parazitske energije ,,neljudi“ na planeti toliko snažne i toliko negativne da dobijamo očigledne naznake šta će nam se dogoditi ako ne izlečimo psihopatske ,,parazite“. Planeta je prepuna ostataka pradavnih civilizacija koje je priroda ,,pokopala“. Naša civilizacija je tehnološki drugačija od prethodnih, ali negativni aspekti društva su se u međuvremenu pojačali. S obzirom na sve rečeno, čini se da će i naša civilizacija skončati na isti, a možda i puno gori način.
Navedene informacije nam omogućavaju objektivnije sagledavanje današnjeg stanja u Evropi – kolevci moderne ,,demokratije, bankarstva, nauke, edukacije, pravosuđa i ljudskih prava“.
Evropa primenjuje dvostruke aršine u diplomatiji i politici. Tako nešto najbolje možemo videti na primeru Srbije i Španije, dok je sa jedne strane odvajanje Kosova od Srbije automatski proglašeno validnim i demokratskim pravom Kosovara, dotle se želja Katalonaca za samostalnošću smatra pretnjom, pa se rezultati referenduma za samostalnost Katalonije podmeću ,,pod tepih“.
Nemojte misliti da je primer Katalonije usamljen, dovoljno je da se setimo ,,pokreta za samostalnost“ Škotske, Flandrije, Baskije, Francuske Nove Kaledonije, Korzike, danskih Farskih ostrva, Lombardije i Venecije.
Za evropske funkcionere situacija je ,,jasna kao dan“ , Srbija nije u EU pa se na nju primenjuju drugačiji standardi. ,,Dvoličnost“ EU se s godinama pojačava, a da bi se tako nešto opravdalo potrebno je ,,ministarstvo istine“.
Uticaj ponerizovanih političara na medije je evropska stvarnost. Taj uticaj, kao i u SAD-u postaje institucionalizovan, isto kao i posebni algoritmi na Guglu kojima se utiče na to šta će Evropljani čitati, slušati i gledati. Državne televizije su očigledne političke ljubavnice, a ,,nezavisno“ novinarstvo je mrtvo slovo na papiru.
Oni ,,profesionalni“ novinari koji pokušavaju da iznesu istinu kroz medije, koji su vidljivi većem delu publike, završavaju kao Udo Ulfkote koji je objasnio kako CIA i druge obaveštajne agencije potkupljuju novinare pa ih obučavaju u laganju i obmanjivaju javnosti. Ulfkote je zaključio da su profesionalni novinari obične marionete kojima upravljaju skriveni ,,lutkari„. Umro je nekoliko godina nakon tog intervjua, navodno od srčanog udara.
Evropa je igralište američkog ,,Velikog brata“ koji je prošle godine na indirektan način pokazao kako više ne veruje svojoj najvećoj saveznici pa je najavio moguće povećanje špijuniranja Evrope i opravdao ga ,,potrebama američke vojske, a ponajviše sigurnosti GI-ja na području Nemačke i Italije“.
Pre dve godine nemačka kancelarka Angela Merkel je najavila povećanje evropskih sigurnosnih snaga kako bi se nosili s terorističkim pretnjama. Uzmemo li u obzir, između ostalog, oklopna vozila na pariskim ulicama tokom protesta ,,žutih prsluka“ čini se da ne možemo izbeći policijsku državu koja će nas postrojavati kad god se ,,raja“ ne ponaša u skladu sa htenjima evropske vlasti.
Sigurnosne snage će političkoj eliti sve više biti potrebne za suzbijanje ,,seljačkih“ buna, a ne za odbranu od spoljnih pretnji, koje su u velikoj meri ili izmišljene ili prenapumpane.
Nial Bredli je pogodio u samu srž evropske ponerizacije kada je zaključio da je pokret ,,žutih prsluka“ nastao kao reakcija na sklerotičnu i totalitarnu politiku zapadne Evrope. Nažalost društveni sistem se, kao takav, nije ,,pokvario“ on je takav stvoren, a ,,žuti prsluci“ samo ukazuju kako će pre ili kasnije promena morati da dođe ,,spolja“, a ne iz pokvarene i strogo kontrolisane hijerarhije zapadnih ,,demokratija“.
[adsenseyu4]
Evropski parlament liči na ,,šalu“ s elementima ,,tragi-komedije“. Najbolji dokaz da je najviše ,,demokratsko“ telo ujedinjene Evrope obična farsa je nedavna objava o usvajanju zakona s kojim se nalaže izbegavanje korišćenja odvratne muškobanjaste reči ,,mankind“ (,,čovečanstvo“) koja se zamenjuje s neutralnom reči ,,humanity“ (,,ljudski rod“). Šta reći, dok starim kontinentom protestuju ljudi koji više ne mogu da žive od sopstvenog rada, dotle evropski parlament zabija svoju glavu u ,,živi pesak“ neoliberalnih ludorija.
Da ujedinjena Evropa nema ni trunku čovečnosti, najbolje se moglo videti na primerima čerupanja Grčke i Kipra, a znakovi nezaustavljivih ekonomskih problema na Starom kontinentu su se mogli videti još davne 2009. godine.
Evropski establišment se pravi gluv i slep na potrebe vlastitih ljudi, vlast je toliko obezglavljena ,,željnim razmišljanjem“ da ne može shvatiti kako je u potpunosti nemoćna u rešavanju važnih ekonomskih, gepolitičkih, demografskih i drugih problema. Potreba za novom i pravednijom Evropom raste shodno nerešenim problemima. Teško je sa sigurnošću reći šta budućnost nosi za zajedničku evropsku državu, no ako je suditi po događajima od 2001., do danas, pred nama je neizvesna i teška budućnost.
Ovaj članak ćemo završiti sa izjavom bugarskog politikologa Ivana Krasteva koji je rekao sledeće:
,,Evropska unija se vidi kao prosvetljena manjina koja ima dužnost da nametne svoje vrednosti neprosvećenoj većini, baš onako kako su to činila carstva iz davnina. Ona želi vladavinu elite, a ne demokratiju„.
(sott.net)
