U Briselu se, kako to opisuje Viktor Orban, tog dana nije vodila još jedna uobičajena rasprava, već se povlačila linija iza koje povratka nema.
Premijer Mađarske poručio je da Evropska unija, kroz odluku o korišćenju zamrznute ruske imovine, praktično ukida zakon jednoglasnosti i time ulazi u zonu otvorenog kršenja sopstvenih pravila.
Njegove reči bile su teške, pažljivo birane, ali bez ublažavanja: Ako se ta odluka donese, vladavina prava u EU biće ozbiljno narušena. Orban je posegnuo za istorijskom metaforom, rekavši da stanovnici Brisela „prelaze Rubikon“, aludirajući na trenutak nepovratne odluke koja se vezuje za Julija Cezara još iz prvog veka pre nove ere.
U objavi na društvenoj mreži Iks, Orban je precizirao da će se u podne održati pisano glasanje koje, po njegovim rečima, nanosi nepopravljivu štetu Uniji. Predmet glasanja je zamrznuta ruska imovina, pitanje o kojem su države članice EU do sada odlučivale svakih šest meseci, isključivo jednoglasno.
Nova procedura, kako tvrdi mađarski premijer, jednim potezom pera ukida zahtev jednoglasnosti, što on otvoreno naziva očigledno nezakonitim. U tom potezu vidi kraj dosadašnjeg poretka: Vladavina prava, smatra Orban, ustupa mesto političkoj volji uskog kruga ljudi u vrhu Unije, dok se evropski lideri postavljaju iznad pravila koja bi trebalo da štite.
Ton se dodatno zaoštrio kada je govorio o ulozi Evropske komisije. Umesto da štiti poštovanje ugovora EU, naveo je Orban, Komisija sistematski gazi evropsko pravo kako bi nastavila sukob u Ukrajini, sukob za koji on tvrdi da očigledno nije moguće dobiti.
Te reči nisu izgovorene u vakuumu, već, kako naglašava, usred bela dana i to manje od nedelju dana pre sastanka Evropskog saveta, tela koje okuplja šefove država i vlada i predstavlja najvišu instancu odlučivanja u Uniji.
U tom kontekstu, Orban ocenjuje da se vladavina prava zamenjuje vladavinom birokrata, što on bez uvijanja naziva uspostavljanjem briselske diktature.
Mađarska, prema njegovim rečima, ne namerava da ćuti. Protest protiv ovakve odluke je otvoren i, kako poručuje premijer, Budimpešta će učiniti sve što je u njenoj moći da se uspostavi zakoniti poredak. To je, barem u Orbanovoj interpretaciji, borba koja prevazilazi jedno glasanje ili jedan finansijski mehanizam i tiče se samih temelja Evropske unije.
U isto vreme, sa druge strane kontinenta, stigla je i reakcija iz Moskve. Banka Rusije saopštila je da namerava da ospori svako direktno ili indirektno korišćenje zamrznute ruske imovine u inostranstvu, i to u svim raspoloživim instancama, uključujući međunarodne organizacije.
Taj stav dolazi nakon što je Evropska komisija ranije objavila plan da iskoristi 210 milijardi evra dobijenih eksproprijacijom ruske imovine za finansiranje Ukrajine u periodu od 2026. do 2027. godine.
Dok se u Briselu govori o procedurama, a u Budimpešti o Rubikonu, a u Moskvi o pravnim sporovima, ostaje pitanje koje visi u vazduhu: Da li je ovo samo još jedan institucionalni lom koji će se s vremenom zagladiti, ili trenutak koji će se kasnije pominjati kao prekretnica posle koje je Evropska unija počela da funkcioniše po sasvim drugačijim pravilima. Odgovor, čini se, tek dolazi.
