Francuska politička scena trese se nakon odluke pariskog suda kojom je Marin Le Pen osuđena na četiri godine zatvora u slučaju vezanom za korišćenje parlamentarnih asistenata.
Dve godine treba da provede uz elektronski nadzor, dok su preostale dve uslovne. Ipak, ono što najviše odjekuje u javnosti jeste dodatna mera – zabrana obavljanja izabranih funkcija i kandidovanja na izborima u periodu od pet godina.
Ta zabrana je stupila na snagu odmah i pogađa njenu ambiciju da se pojavi na predsedničkim izborima 2027. godine. Ostaje joj pravo da nastavi mandat u Narodnoj skupštini, ali druge izabrane pozicije mora da napusti.
Ova odluka izazvala je lavinu reakcija. Među prvima se oglasio mađarski premijer Viktor Orban. Na mreži X napisao je da Le Pen nije isključena iz trke zbog pravnih razloga, već zbog političkog straha od njenog uspeha.
„Ne dozvoljavaju Marini Le Pen da se kandiduje na izborima iz jednog jednostavnog razloga: ona bi pobedila“, poručio je Orban, dodavši da u demokratskim državama pravosudni sistem ne bi smeo da postane političko oružje.
Sama Le Pen je presudu nazvala političkom i odmah podnela žalbu višem sudu. Ako se žalbeni postupak završi u njenu korist, zabrana bi mogla da bude poništena.
No, to razjašnjenje očekuje se tek tokom leta 2026. godine, što znači da će narednih godinu i po dana francuska politika živeti sa velikim znakom pitanja iznad jedne od ključnih figura desnice.
Njen slučaj otvorio je novu debatu u Francuskoj: gde prestaje pravna odgovornost, a gde počinje politička eliminacija? Za jedne, odluka suda je znak da institucije funkcionišu, za druge – da je pravda postala produžena ruka politike. U igri su godine zatvora, uslovne mere, elektronska narukvica, ali i nešto što nadmašuje sve kazne – pravo da se bori za najvišu funkciju u državi.
Dok se očekuje ishod žalbe, ostaje otvoreno pitanje: da li će 2027. na izborima odlučivati glasači ili će sudske odluke unapred odrediti ko uopšte može da im se predstavi?
Webtribune.rs
