Na samom kraju godine, dok se u evropskim prestonicama još sabiraju politički i bezbednosni računi, mađarski premijer Viktor Orban izneo je procenu koja je odmah podigla obrve i u Briselu i preko Atlantika.
U intervjuu za televiziju M1, govoreći o onome što ostaje iza i onome što bi moglo da dođe, Orban je rekao da razlike između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije po ključnim strateškim pitanjima, uključujući sukob u Ukrajini, više nisu kozmetičke prirode.
Po njegovim rečima, Zapad je nekada uspevao da nastupi kao jedinstven blok, ali je taj period završen. Kako Orban vidi stvari, administracija Donalda Trampa ulaže napore da se dođe do političkog rešenja ukrajinskog sukoba i paralelno vodi razgovore sa Moskvom.
U isto vreme, lideri Evropske unije nastavljaju sa isporukama oružja Kijevu i, kako je ocenio, pripremaju se za dalju vojnu eskalaciju.
U tom raskoraku, koji se sve teže prikriva diplomatskim frazama, Orban vidi scenario koji bi još pre nekoliko godina delovao nezamislivo. Ključno pitanje 2026. godine, kako je rekao, biće da li će sučeljavanje između Sjedinjenih Država i Evrope otići toliko daleko da Amerikanci zaključe mir sa Rusima bez učešća evropskih saveznika. Ta mogućnost, izgovorena gotovo usput u godišnjem bilansu, nosi ozbiljnu političku težinu.
Za Budimpeštu, takav rasplet ne bi bio bez značaja. Orban je otvoreno naglasio da je Mađarska zainteresovana za obnovu normalnih odnosa između Zapada i Rusije.
Razlog je, kako je objasnio, pragmatičan: povratak na funkcionalne odnose otvorio bi prostor za obostrano korisnu ekonomsku saradnju. Ako bi Amerikanci uspeli da postignu dogovor sa Moskvom, a Rusija potom bila oslobođena sankcija, rusko tržište bi se, prema Orbanovim rečima, ponovo otvorilo i za mađarske kompanije.
U tom kontekstu, premijer je još jednom potvrdio stav svoje vlade da se zalaže za što skorije okončanje sukoba u Ukrajini i da podržava napore administracije SAD usmerene ka tom cilju. U Budimpešti se, očigledno, računa na to da će diplomatski kanali pre ili kasnije nadjačati logiku produženog sukoba.
Koliko je ovakav scenario realan, ostaje otvoreno pitanje. Razlike između Vašingtona i Brisela su vidljive, ali njihovi krajnji dometi tek treba da se pokažu. Orbanova procena baca svetlo na pukotine koje se više ne mogu sakriti, a odgovor na to da li će se 2026. pamtiti kao godina velikog zaokreta ili samo još jedne propuštene prilike, tek dolazi.
