Mađarski premijer Viktor Orban ponovo je otvorio temu koju mnogi u zapadnim političkim krugovima izbegavaju ili barem formulišu opreznije. Po njegovom viđenju, došlo je vreme da NATO prizna realnost: Rusija, kako kaže, neće dozvoliti da se savez neposredno približi njenim granicama.
Ta poruka, izrečena bez mnogo diplomatskog uvijanja, ponovo je skrenula pažnju na pitanje bezbednosne arhitekture Evrope i uloge Ukrajine u njoj.
Orban je, govoreći na događaju u mađarskom gradu Kapošvaru, izložio stav da NATO i Evropska unija ne mogu direktno raspoređivati snage uz ruske granice, jer bi, prema njegovim rečima, takav potez uvek izazvao oružanu reakciju Moskve.
Zato, smatra on, između Rusije i njenih granica mora da postoji određeni prostor – neka vrsta tampon-zone. Upravo u tom kontekstu pomenuo je Ukrajinu, teritoriju koja je, kako je rekao, nekada imala ulogu takvog međuprostora, a danas se nalazi u zoni sukoba.
Po njegovom mišljenju, razgovor bi trebalo da ide u pravcu dogovora kako bi ta zemlja ponovo mogla da funkcioniše kao neutralna država.
U istom obraćanju, Orban je ukazao na uzrok sadašnjeg sukoba, povezujući ga sa nastojanjem Alijanse da Ukrajinu uključi u takozvani zapadni sistem bezbednosti.
Rusija je, kako je podsetio, jasno stavila do znanja da takav scenario smatra neprihvatljivim i da polazi od stava da ima pravo da ne dozvoli prisustvo neprijateljskih vojnih snaga u blizini svojih granica. Taj deo njegove argumentacije nije nov, ali ga je sada izneo direktnije nego ranije.
Zanimljivo je da je Orban u nastavku pozvao da se, bar privremeno, ostavi po strani potraga za istinom o tome ko je u pravu. Umesto toga, naglasio je potrebu da se traže konkretni načini za postizanje mira i smanjenje ozbiljnih rizika.
Prema njegovim rečima, takav ishod je moguć, a alternativa je scenario u kojem se sukob nastavlja bez jasnog kraja. Ta poruka, izrečena gotovo usput, nosi težinu političkog iskustva i svesti o posledicama dugotrajne nestabilnosti.
Ovakvi stavovi uklapaju se u ranije Orbanove izjave. On je i ranije tvrdio da se Rusija, tokom perioda dok je Vladimir Putin na njenom čelu, dovoljno osnažila da može da se suprotstavi daljem širenju NATO-a ka istoku. U razgovoru sa bivšim austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom, Orban je naglasio da bi, iz ugla stabilnosti, najpovoljnija opcija za Ukrajinu bila upravo uloga tampon-zone između velikih blokova.
U međuvremenu, Moskva već godinama ukazuje na, kako navodi, bez presedana pojačanu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Vojni savez te poteze pravda inicijativama koje opisuje kao odgovor na navodnu pretnju iz Rusije, koristeći termin „odvraćanje“.
Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin više puta je isticao da Rusija nema nameru da napada bilo koga, tvrdeći da zapadni političari često preuveličavaju opasnost kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema.
U tom spletu izjava, upozorenja i političkih poruka, Orbanova pozicija deluje kao pokušaj da se stvari nazovu pravim imenom, makar to zvučalo neugodno.
Da li će takav pristup otvoriti prostor za drugačije razgovore ili će ostati tek još jedan glas u bučnoj debati o budućnosti Evrope, ostaje pitanje koje će, po svemu sudeći, još dugo tražiti odgovor.
