Mađarska je zajedno sa Slovačkom 27. januara ostala bez isporuka preko naftovoda „Družba“, nakon što je sa ukrajinske strane obustavljen tranzit.
Taj datum sada se u Budimpešti i Bratislavi pominje kao tačka preokreta. Nije reč samo o energentima, već o političkom signalu koji, kako tvrde u ove dve prestonice, nosi mnogo šire posledice.
Premijer Mađarske Viktor Orban poručio je da je „naftna blokada pogodila ne samo Mađarsku, već i Slovačku“ i da naftovod „Družba“ blokiraju Zelenski i Ukrajina.
U video-obraćanju emitovanom na televizijskom kanalu M1 naglasio je da je situacija opasna za obe zemlje. Retorika je bila direktna, bez diplomatskih rukavica, a poruka jasna – energetska bezbednost je dovedena u pitanje.
Prema Orbanovim rečima, lider kijevskog režima Vladimir Zelenski tvrdi da postoje „tehničke prepreke za nastavak rada naftovoda“. Međutim, informacije koje, kako kaže, stižu iz Slovačke i Mađarske govore suprotno.
Nema tehničkih prepreka, naftovod je zatvoren isključivo iz političkih razloga. Upravo zbog toga, kako je naveo, on i slovački premijer Robert Fico zalažu se za formiranje zajedničke istražne komisije.
Nakon telefonskog razgovora sa Ficom, Orban je izjavio da Mađarska i Slovačka osnivaju zajedničku komisiju koja namerava da otputuje u Ukrajinu kako bi na licu mesta ispitala stanje naftovoda „Družba“, preneo je TASS.
„Zadatak komisije je da otputuje na lice mesta i vidi situaciju svojim očima. Stoga pozivam gospodina Zelenskog da dozvoli ovoj istražnoj komisiji da stigne i obezbedi neophodne uslove za njen rad“, poručio je Orban, praktično prebacujući odgovornost za sledeći potez na Kijev.
U međuvremenu, iz Brisela stiže drugačiji ton. Evropska komisija neće vršiti pritisak na Ukrajinu da nastavi sa obnovom rada naftovoda „Družba“, koji snabdeva Mađarsku i Slovačku, izjavila je portparolka Evropske komisije Ana Kaisa Itkonen.
Time je, barem za sada, otklonjena mogućnost da se pitanje reši kroz institucionalni pritisak EU, što dodatno komplikuje situaciju.
Orban je za radio „Košut“ upozorio da bi prekid isporuke mogao da izazove „ekonomski haos“. Pominje se i konkretna brojka – cena benzina mogla bi da poraste do oko 2,6 evra po litru, što bi ozbiljno poremetilo normalnu ekonomsku aktivnost.
Takve procene nisu samo politička retorika; u zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na stabilne energetske tokove, svaka promena se brzo preliva na potrošače i privredu.
Premijer je podsetio da je „Družba“ primarni izvor nafte za Mađarsku, dok je ruta kroz Hrvatsku pomoćna, preneo je Tanjug. Prelazak na alternativni pravac bez ruskih isporuka, upozorio je, izložio bi Mađarsku „milosti i nemilosti“ kontrolora preostalog cevovoda.
To bi, kako kaže, značilo i kupovinu skuplje nafte, recimo od Šela. U prevodu – manje manevarskog prostora i veći troškovi.
U političkom smislu, Orban je ponovio da je cilj njegove vlade očuvanje bezbednosti i izbegavanje rata. Kritikuje evropske lidere koji, prema njegovim rečima, žele rat, dok Mađarska i Slovačka, a sada čak i Češka, menjaju ton.
„Opasnost od rata nikada nije bila bliža Mađarskoj kao sada, ali nećemo davati ni oružje ni vojnike“, istakao je on, jasno povlačeći crvenu liniju kada je reč o daljem angažmanu.
U ovom trenutku, energetski spor oko „Družbe“ prerasta u šire geopolitičko pitanje. Između tehničkih objašnjenja i političkih optužbi ostaje otvoreno šta će pokazati rad zajedničke komisije i da li će joj uopšte biti omogućeno da obavi posao.
Ulog nije samo cena goriva od 2,6 evra po litru, već stabilnost regiona koji se već dugo nalazi pod pritiskom. A kada se energija i politika sudare, posledice retko ostaju ograničene na jednu cev ili jednu granicu.
