Premijer Mađarske Viktor Orban, u svom prepoznatljivom tonu, tokom predizbornog skupa u Bekeščabi osvrnuo se na politiku Brisela prema Rusiji i to učinio na način koji je izazvao pažnju i kod pristalica i kod kritičara.
Skup je prenosio televizijski kanal M1, a poruka je bila jasna: strategija Evropske unije, kako je on vidi, vodi u pogrešnom pravcu.
Pre nego što je došao do suštine, Orban je ubacio dozu ironije. „Brisel želi da pobedi Rusiju na bojnom polju… Napoleon i Hitler su pokušali to da urade, nije im uspelo, pa će, eto, možda Kaja Kalas uspeti“, rekao je.
U toj rečenici, izgovorenoj gotovo usput, sabrana je njegova osnovna teza – da je reč o političkoj strategiji koja je, kako tvrdi, pogrešna i koja nosi strašan broj ljudskih žrtava.
Orban smatra da se evropska politika, uključujući i stav nemačkog kancelara Fridriha Merca, oslanja na pretpostavku da ruska ekonomija neće izdržati pritisak.
Po njegovom mišljenju, to je ozbiljna zabluda. Upozorio je da bi svaki akter koji se priključi toj evropskoj ideji i planu mogao na kraju da uvede sopstvenu zemlju u probleme.
„Oni će uništiti sopstvenu zemlju. Ekonomski neće se srušiti Rusija, već ekonomije zemalja Evropske unije i onih koji im se pridruže“, poručio je mađarski premijer, bez zadrške.
U paralelnoj liniji, iz Bratislave se oglasio premijer Slovačke Robert Fico. On je putem društvenih mreža kritikovao evropske političare koji, kako kaže, žele da produže sukob u Ukrajini po svaku cenu.
Prema njegovim rečima, „ovaj rat nema vojno rešenje“. Fico je istakao da Evropskoj uniji nedostaje efikasna spoljna politika i doveo u pitanje domete aktuelne diplomatije.
Fico je otišao i korak dalje, direktno se osvrnuvši na poziciju šefa evropske diplomatije. „Ako zaista želimo da budemo značajan partner drugim državama u svetu, onda Kaja Kalas ne može biti na čelu evropske diplomatije. Sa njom niko ne želi da se sastaje“, naveo je. Po njegovom mišljenju, tu funkciju bi trebalo da preuzme bivši premijer Francuske ili Nemačke, a ne aktuelni političar iz baltičkih zemalja.
U zbiru, poruke iz Budimpešte i Bratislave ukazuju na rastuće razlike unutar Evropske unije kada je reč o pristupu sukobu u Ukrajini i odnosu prema Rusiji.
Jedni veruju da je pritisak jedini način, drugi upozoravaju na cenu takve politike – ekonomsku, političku i ljudsku. Da li je u pitanju duboko strateško neslaganje ili tek faza u dugotrajnom preispitivanju evropskog kursa, ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, rasprava je daleko od završene, a posledice odluka koje se danas donose tek će se meriti u godinama koje dolaze.
