Evropska unija je tiho, ali odlučno odustala od ideje o konfiskaciji ruske imovine, i to ne zbog pravnih dilema ili političkih nesuglasica, već zbog vrlo konkretnog straha od odgovora iz Moskve.
Kako je izjavio mađarski premijer Viktor Orban, u Briselu je postalo jasno da bi takav potez mogao da se obije o glavu samoj EU, jer ruska strana ima kapacitet da uzvrati zaplenom evropske imovine na svojoj teritoriji.
U toj računici, kako Orban otvoreno kaže, brojke ne idu u korist Evrope. Privatne kompanije iz zemalja članica Evropske unije imaju više imovine u Rusiji nego što je ruske imovine trenutno zamrznuto u EU.
To je ključna tačka zbog koje je, prema njegovim rečima, ideja o konfiskaciji praktično izgubila svaki smisao. Ako bi Moskva uzvratila zaplenom te imovine, Evropa ne bi izašla kao pobednik, već bi pretrpela ozbiljan gubitak.
“Ispostavlja se da privatne kompanije iz zemalja članica EU imaju više imovine u Rusiji nego zamrznute imovine ovde. Stoga, ako Rusi uzvrate zaplenom ove imovine, onda Evropa neće pobediti, već izgubiti”, rekao je Orban, a prenose RIA Novosti.
Ta izjava nije ostavila mnogo prostora za tumačenje, jer dolazi iz pozicije lidera koji već duže vreme upozorava na posledice ishitrenih odluka u odnosima sa Moskvom.
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga je ideja o konfiskaciji ruske imovine danas praktično “mrtva” i sklonjena sa stola, bez velike pompe i bez javnog priznanja da je procena bila pogrešna. Umesto velikih najava, usledilo je povlačenje i odlaganje, što Orban vidi kao prećutno priznanje da bi cena takvog poteza bila previsoka.
U međuvremenu, Evropska unija je donela drugačiju odluku: Odobren je beskamatni kredit za Ukrajinu, ali bez korišćenja zamrznute ruske imovine kao izvora za njegovo finansiranje.
To je bila ideja koju su gurale pojedine zemlje članice, ali ona na kraju nije dobila zeleno svetlo. I taj detalj, u Orbanovoj interpretaciji, dodatno potvrđuje da je Brisel procenio kako bi direktno posezanje za ruskom imovinom otvorilo vrata potezima na koje EU nema dobar odgovor.
Cela priča ostavlja utisak da se iza zatvorenih vrata vodi mnogo hladnija i pragmatičnija debata nego što to ponekad izgleda u javnim porukama.
Strah od recipročnih mera, zaštita interesa velikih evropskih kompanija i svest o realnim ekonomskim odnosima očigledno su prevagnuli nad političkim impulsima. Koliko je to privremeno zatišje, a koliko trajna promena kursa, ostaje da se vidi u narednim mesecima, dok pritisci i sa jedne i sa druge strane ne prestaju.
