Optužbe koje dolaze iz vrha izraelske obaveštajne zajednice ponovo su otvorile jedno od najosetljivijih pitanja savremene geopolitike.
Šef Mosada David Barnea poručio je da Iran, uprkos pritiscima, sankcijama i prethodnim dogovorima, nije odustao od razvoja nuklearnog naoružanja i da, kako tvrdi, takav projekat i dalje ima jasnu namenu – upotrebu protiv Izraela.
Prema njegovim rečima, ambicija Teherana da uništi izraelsku državu nije nestala, već i dalje, kako je slikovito rekao, „kuca u srcima“ iranskog političkog i bezbednosnog vrha, preneo je Blumberg.
Barnea u toj poruci ne ostavlja mnogo prostora za dilemu: Odgovornost, kako tvrdi, sada leži upravo na Izraelu. On smatra da je obaveza izraelske države da spreči ponovno aktiviranje iranskog nuklearnog projekta, koji je, prema njegovim navodima, ozbiljno oštećen tokom zajedničkog udara američkih i izraelskih snaga ranije ove godine.
Ta operacija, iako nikada do kraja razložena u javnosti, očigledno se u Tel Avivu vidi kao ključni trenutak koji je privremeno usporio iranske planove, ali ih nije ugasio.
U istom tonu, Barnea upozorava da Iran računa na to da ponovo „prevari svet“ i izdejstvuje još jedan, kako ga naziva, loš nuklearni sporazum. Takav scenario, poručuje, Izrael neće prihvatiti.
„Nismo i nećemo dozvoliti da se loš sporazum materijalizuje“, rekao je Barnea, nagoveštavajući da Tel Aviv ne veruje u modele dogovora koji bi, po njihovoj proceni, ostavili Teheranu previše prostora za manevar.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se ponovo pominje mogućnost novog dogovora između Irana i Zapada. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je prošle sedmice da Iran želi da potpiše novi nuklearni sporazum, podsećajući da je Teheran, prema njegovim rečima, ranije ove godine „propustio tu priliku“.
Tramp je ujedno vratio fokus na sporazum iz 2015. godine, kada je Iran prihvatio ograničenja svojih nuklearnih aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija, da bi Sjedinjene Američke Države 2018. godine, tokom njegovog prvog mandata, povukle potpis iz tog dogovora.
Razgovori o mogućem novom sporazumu započeli su, kako se navodi, pre junskih vazdušnih udara na iransku nuklearnu infrastrukturu. Upravo ti napadi predstavljaju prelomnu tačku nakon koje su pregovori praktično zamrznuti, dok su sumnje, optužbe i političke poruke ponovo izbile u prvi plan.
U širem kontekstu, Iran je i dalje potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, međunarodnog okvira čiji je cilj da spreči globalno širenje nuklearnog naoružanja. Ipak, tumačenja obaveza koje iz tog sporazuma proističu često se razlikuju, naročito kada se uključe bezbednosne procene i politička nepovrenja.
Istovremeno, u pozadini cele priče ostaje pitanje o kojem se godinama govori tiho i oprezno. Mnogi stručnjaci smatraju da Izrael već poseduje nuklearno naoružanje, ali ta država to nikada nije javno potvrdila niti demantovala.
Upravo ta neizrečena ravnoteža, u kojoj se optužbe, sumnje i strateške poruke sudaraju bez jasnih priznanja, čini da tema iranskog nuklearnog programa i dalje ostaje otvorena, napeta i daleko od konačnog raspleta.
