Naime, prema rečima diplomate u penziji Vladislava Jovanovića, reč je o organizaciji koja „nema neki značaj“. On dodaje da se prema takvim porukama treba odnositi krajnje hladnokrvno.
„Međunarodna krizna grupa je u stvari istureni mali odred političara koji odlučuju i koji je poslužno sredstvo američkih zvaničnika. S ciljem da „opipava teren“, plaši i navodi na neko panično razmišljanje. Ali, nema neki značaj i nije snaga koja odlučuje“, rekao je Jovanović za Tanjug.
Ta Krizna grupa koja se, kako kaže, skoro isključivo bavi nama mogla bi da se zove i „međunarodna pogrebna grupa“.
„Sve što je do sada radila, sugerisala i preduzimala i sve probne balone koje je puštala, svodilo se samo na jedno, da se Srbija kroz pritiske i na drugi način navede da prihvati čin koji su proizvele zapadne zemlje, na tzv. novo stanje nezavisnosti Kosova“, pojašnjava Jovanović i dodaje da su „sve drugo mamci“.
Komentarišući tri rešenja koje je Krizna grupa navela kao moguće kompromisno rešenje, Jovanović kaže da je za sva tri zaključka koja su lansirana Krizna grupa ujedno i konstatovala „da ili nisu prolazili ili ne mogu da prođu sa aspekta interesa Srbije“.
„Pa se to zaodenulo u novu postavku, obnavljanja razgovora prilikom čega bi se na Srbiju vršili pritisci druge vrste i iz drugih pravaca ali sa uvek istim ciljem, da se složi i saglasi sa nezavisnošću Kosova“, naveo je Jovanović.
Jovanović smatra da rešenja koje nudi Krizna grupa mogu iznova da probude težnje Albanaca za „velikom Albanijom“, ali i da od tog projekta neće biti ništa, Jovanović smatra jer, kako kaže, velike sile i posebno Amerika, sprovode „koncept multietničnosti, a ne koncept nacionalnih država“.
„Velika Albanija“ je megasan Albanaca već 140 godina. Nikada nije imao izgleda da bude ostvaren, sada još manje, upravo zato jer Zapad i Amerika znaju da bi to ugrozilo njihovu mogućnost da lakše dominiraju nad rasparčanim delovima na Balkanu“, naveo je Jovanović.
Krizna grupa je u svom najnovijem izveštaju navela tri mogućnosti za kompromis izmedju Beograda i Prištine , od kojih se prvi zasniva na „nagrađivanju“ Srbije, koja bi dobila donatorsku podršku za razvoj i članstvo u EU, kao nagradu za priznanje nezavisnosti Kosova, druga bi bila ta da Srbija prizna nezavisnost Kosova u zamenu za stvaranje novih autonomnih zona za kosovske Srbe i Albance u Srbiji, aI treća bi bila razmena razmena teritorija.
(Tanjug)
