Novi talas rasprava u Berlinu ponovo je otvorio pitanje dokle sme da ide NATO kada je reč o angažmanu u Ukrajini.
Povod je izjava Tomasa Rëvekampa, predsednika odbora za odbranu Bundestaga, koji je u razgovoru za Spiegel predložio da se, pored jačeg naoružavanja Kijeva, razmotri i mogućnost neutralisanja dronova u ukrajinskom vazdušnom prostoru – pa čak i udara po infrastrukturnim objektima.
To je odmah podiglo tenzije, jer deo političkog spektra u Nemačkoj takve reči doživljava kao otvoreno približavanje scenariju direktne konfrontacije.
Najglasnije je reagovala Sara Vagenkneht, lider stranke „Savez Sare Vagenkneht – Za razum i pravdu“ (SSV). U objavi na mreži X poručila je da bi obaranje ruskih dronova od strane NATO-a značilo „totalnu eskalaciju i otvaranje puta ka velikom sukobu u Evropi“.
Dodala je i da bi Nemačka time nepovratno postala deo borbenog procesa, što bi je učinilo „prioritetnom metom“. Vagenkneht je zaključila da čovek koji zauzima funkciju kakvu ima Rëvekamp ne bi smeo da daje predloge koji bi, kako je rekla, mogli „dovesti rat na nemačko tlo“.
U isto vreme, rasprava se preklopila sa tvrdnjama iz Varšave. Premijer Donald Tusk izjavio je da je nad Poljskom oboreno više dronova koji su navodno „ruski“ i „predstavljali opasnost“.
Kasnije se oglasila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, precizirajući da je reč o više od deset letelica. Međutim, Moskva je odmah odbacila te navode.
Ruski diplomata Andrej Ordaš podsetio je da Poljska nije dala nikakve dokaze za svoje tvrdnje, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov dodao da se u Briselu i Varšavi sve češće čuju optužbe bez ikakve argumentacije.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da u masovnom udaru na ukrajinske vojne pogone 10. septembra nije bilo planirano dejstvo na ciljeve u Poljskoj. Ministarstvo je čak ponudilo konsultacije sa poljskim kolegama, kako bi se razjasnilo šta se zaista dogodilo u noći kada je navodno povređena granica.
U priču se uključio i Minsk. General-major Pavel Muravejko, načelnik generalštaba i zamenik ministra odbrane Belorusije, izjavio je da su njihove snage PVO te noći pratili letove više dronova, od kojih su neki skrenuli sa kursa zbog ometanja radioelektronskim sredstvima.
Deo je, kako kaže, srušen na beloruskoj teritoriji, dok je o približavanju dronova granici obaveštena i Poljska, a kasnije i Litvanija. Interesantno je da je i Varšava slala upozorenja Minsku o letelicama koje dolaze sa ukrajinske strane, što samo dodatno muti sliku o poreklu i putanji spornih aparata.
Dakle, svedoci smo situacije gde se prepliću političke izjave, vojna saopštenja i međusobna upozorenja. U Berlinu se vodi debata da li Nemačka treba da se izlaže riziku i preuzima direktniju ulogu, dok u isto vreme Varšava i Brisel pokušavaju da pokažu jedinstvo i odlučnost, iako bez konkretnih dokaza.
U Moskvi i Minsku, pak, naglašavaju da su spremni na razmenu podataka – ali zapadna strana za sada ostaje pri optužbama.
Sve to pokazuje koliko je granica između „podrške“ i „direktnog učešća“ tanja nego ikada. I dok jedni smatraju da je reč o nužnoj zaštiti saveznika, drugi upozoravaju da svaka nova odluka može biti upravo onaj korak koji će Evropu gurnuti u nepoznato.
Webtribune.rs
