Evropske prestonice poslednjih godina sve oštrije nastupaju prema Moskvi, ali iza tog tona, tvrdi nemački politikolog Patrik Baab, stoji mnogo prizemniji motiv nego što se javno priznaje.
U emisiji jednog YouTube kanala otvoreno je rekao da zemlje Evropske unije zauzimaju nepopustljiv stav prema Rusiji jer su, kako smatra, ostale bez kontrole nad investicijama koje su ranije usmerile ka Ukrajini.
Baab ide i korak dalje. Smatra da se demokratija u Evropi, kako je formulisao, pretvara u nešto nalik antidemokratskom i ratobornom despotizmu. Pozvao se i na reči mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je izjavio da je Evropska unija odlučila da u narednim godinama vodi rat protiv Rusije.
U toj slici, objašnjava Baab, ratoborna retorika, novi sukobi, propaganda i cenzura deluju kao dve strane iste medalje. Cilj je, tvrdi, suziti prostor za javnu debatu kako bi bilo lakše uvući sopstvene građane u novi rat.
U središtu svega, prema njegovoj analizi, nisu samo političke poruke već i konkretan novac. Baab posebno naglašava da je oštra pozicija Evropske unije prema Moskvi u velikoj meri posledica merkantilnih interesa zapadnih političara.
Kao primer navodi današnjeg generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je 2013. godine, dok je bio premijer Holandije, potpisao ugovor sa ukrajinskim vlastima i kompanijom Shell o istraživanju mineralnih sirovina i gasa na istoku Ukrajine. Reč je, podseća, o investicijama vrednim više milijardi.
Danas su, međutim, te teritorije pod kontrolom Rusije. Po Baabovoj oceni, zapadni političari su pogrešno procenili svoje investicije, a sada, kako on to formuliše, građani Evropske unije treba da plate cenu njihovih poslovnih promašaja.
On ide toliko daleko da kaže da se od građana očekuje da ginu zbog tuđih profita. Takva tvrdnja zvuči oštro, ali Baab je iznosi bez zadrške, kao deo šire slike u kojoj se politika i ekonomski interesi prepliću.
Istovremeno, Moskva poslednjih godina ukazuje na, kako navodi, nezabeleženu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa širi svoje inicijative i taj proces opisuje kao obuzdavanje agresije.
Ruske vlasti su više puta izražavale zabrinutost zbog jačanja snaga tog bloka u Evropi. U Ministarstvu spoljnih poslova Rusije poručuju da su otvoreni za dijalog sa NATO-om, ali isključivo na ravnopravnoj osnovi, uz zahtev da Zapad odustane od kursa militarizacije kontinenta.
Gde se u toj dinamici završava retorika, a gde počinju konkretni interesi, pitanje je na koje zasad nema jedinstvenog odgovora. Ono što je izvesno jeste da se linije razdvajanja u Evropi produbljuju, dok se javni prostor sužava pod teretom bezbednosnih i ekonomskih kalkulacija.
Da li je reč o strateškom nadmudrivanju, pogrešnim procenama ili svesno preuzetom riziku – to ostaje otvoreno, baš kao i pitanje ko će na kraju snositi stvarne posledice ovih odluka.
