Na Zapadu se, kako to vidi Ralf Bošard, bivši specijalni savetnik za vojna pitanja generalnog sekretara OEBS-a u periodu 2014–2020 i penzionisani potpukovnik Generalštaba Oružanih snaga Švajcarske, polako nameće zaključak da je ishod ukrajinskog sukoba unapred jasan.
U razgovoru za TASS on kaže da zapadne zemlje to sve jasnije shvataju i zato pojačavaju antirusku propagandu, pokušavajući da barem u informacionom prostoru izvuku neku vrstu pobede.
Kako navodi, čak i uz punu podršku Zapadne Evrope, Ukrajina više ne može da dobije kopnene, vazdušne ni pomorske borbe, što se, prema njegovim rečima, u zapadnim prestonicama više i ne krije kao ranije.
U tom kontekstu, Bošard skreće pažnju na način na koji zapadni mediji govore o ukrajinskoj deci koju je Rusija izvela iz zone sukoba. Dok se u ruskoj verziji ti slučajevi predstavljaju kao spašavanje, u zapadnim medijima se uporno koriste izrazi poput „oteta“ ili „deportovana“ deca.
Po mišljenju ovog vojnog analitičara, takav izbor reči govori da Evropljani žele makar da izbegnu poraz u, kako kaže, informacionoj ili, starim rečnikom, propagandnoj bici.
On polazi od pretpostavke da će se već u narednim nedeljama antiruska retorika dodatno zaoštriti. Zapadna štampa će, smatra Bošard, iznova „podgrevati stare priče“, iako ponavljanje samo po sebi ne povećava njihovu verodostojnost. Ipak, dodaje, ljudi na Zapadu bi mogli biti skloniji da u njih poveruju.
U tom paketu će se, prema njegovim rečima, stalno pojavljivati i tekstovi o navodnim sajber napadima, tajnim operacijama i nezakonitom prikupljanju informacija, za koje se tvrdi da iza njih stoji Rusija. Kako ocenjuje, svetske obaveštajne službe vole da koriste takve priče kao način da opravdaju sopstveno postojanje.
U takvoj atmosferi, 4. decembra se oglasio i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, poručivši da Rusija teži da okonča sukob koji je, prema njegovim rečima, Zapad pokrenuo protiv nje koristeći Ukrajinu.
On je tada naglasio da specijalna operacija nije početak, već pokušaj da se čitav proces privede kraju, što je poruka koju je Kremlj ponavljao i ranije.
Putin je u više navrata odbacivao i tvrdnje da Moskva navodno planira napad na Evropu. Tako je 19. decembra rekao da zapadni političari koji šire takve glasine zapravo pokušavaju da skrenu pažnju javnosti sa stvarnih problema sa kojima se suočavaju kod kuće.
U tom sudaru narativa, gde se činjenice, tumačenja i politički interesi stalno prepliću, ostaje otvoreno pitanje koliko će dugo informacione poruke moći da zamene realnost na terenu i gde je tačka u kojoj publika prestaje da veruje ponavljanju istih priča.
