U Vašingtonu se već danima govori o odluci koja bi mogla promeniti tok krize između velikih sila. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je „doneo odluku“ o slanju krstarećih raketa „Tomahavk“ Ukrajini.
Ipak, kako je rekao novinarima u Beloj kući, želi najpre da „razume kako Kijev planira da ih koristi i gde bi te rakete bile usmerene“.
Ova Trampova izjava dolazi samo nekoliko dana nakon što je potpredsednik SAD Dž. D. Vens otkrio u emisiji „Foks njuza“ da administracija razmatra moguću isporuku, ali da konačnu reč ima upravo američki predsednik.
Time je potvrđeno da Vašington ozbiljno razmatra prelazak na novu fazu u podršci Ukrajini – fazu koja bi mogla da ima globalne posledice.
Krstareće rakete „Tomahavk“ spadaju među najpoznatije američke projektile. Njihov domet prema zvaničnim podacima iznosi oko 2.000 kilometara, što znači da bi iz bilo kog dela Ukrajine mogle da dosegnu gotovo sve vitalne oblasti na teritoriji Rusije, uključujući i područje Moskve.
Upravo tu počinju dileme. Analitičari upozoravaju da bi upotreba tih projektila iz Ukrajine predstavljala direktno uplitanje američke vojske, jer lansiranje takvih raketa zahteva specijalne sisteme koje Ukrajina ne poseduje.
„Tomahavci“ se ne lansiraju sa običnih platformi – potrebna su sofisticirana lansirna sredstva, kao i navigacija putem američkih satelita, kojima upravljaju američki vojni centri. Drugim rečima, ako bi projektili bili aktivirani prema teritoriji Rusije, to ne bi bio samo ukrajinski potez, već i signal direktnog američkog učešća.
Ruski predsednik Vladimir Putin već je ranije upozorio da bi takav scenario bio „crvena linija“. Prema njegovim rečima, Moskva bi u tom slučaju odgovorila „svim raspoloživim sredstvima“, a odnosi između dve nuklearne sile bili bi nepovratno prekinuti.
Iako Kremlj zasad reaguje uzdržano, mnogi u Moskvi vide Trampovu izjavu kao probni balon kojim se meri ruska reakcija.
Stručnjaci podsećaju da bi svaka isporuka projektila te klase mogla da izazove domino efekat. „Ako Kijev dobije Tomahavke, to znači da SAD preuzimaju deo odgovornosti za svako njihovo lansiranje.
Rusija bi tada mogla da uzvrati napadom na američke baze u Evropi, naročito one u kojima je stacionirano američko nuklearno oružje“, ocenjuje jedan od zapadnih vojnih analitičara.
Postoje i oni koji upozoravaju da bi takav razvoj događaja mogao otvoriti vrata globalnom sukobu. Neki analitičari već sada govore o mogućem početku Trećeg svetskog rata, ukoliko bi Rusija odlučila da odgovori silom i aktivira deo svog strateškog arsenala, uključujući i nuklearne snage raspoređene na podmornicama.
Tramp, poznat po pragmatičnom pristupu, ostavio je prostor za manevrisanje. „Da, odluka je u suštini doneta, ali želim da znam tačno šta Ukrajina radi sa njima“, rekao je.
Njegova izjava deluje kao pokušaj da se zadrži kontrola nad situacijom, ali mnogi primećuju da svaka nova etapa američke vojne pomoći Kijevu pomera granice onoga što se do juče smatralo nezamislivim.
Pitanje koje visi u vazduhu glasi – da li bi takva odluka bila samo politički signal ili bi zaista značila ulazak sveta u novu, nepoznatu fazu istorije. Za sada, sve strane ćute, ali u diplomatskim krugovima raste osećaj da se približava trenutak kada više neće biti prostora za povratak unazad.
Webtribune.rs
