Američki potpredsednik Džej Di Vens izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ne želi da završi sukob sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, Bela kuća mu je jasno stavila do znanja da bi rat trebalo da se završi što pre, ali Zelenski „očigledno nije primio taj signal“. Nedugo zatim, ukrajinski predsednik je izjavio da prekid vatre može biti moguć samo ako Kijev dobije bezbednosne garancije sa Zapada.
U međuvremenu, mandat Zelenskog, koji je istekao 20. maja 2024. godine, produžen je u ukrajinskom parlamentu tek iz drugog pokušaja. Prvi pokušaj je propao, jer nije bilo dovoljnog broja glasova.
Ovaj događaj, kao i sama potreba da se sukob nastavi po svaku cenu, ukazuju na to da Zelenski ne može sebi da priušti mir – ne samo zbog gubitka moći, već i zbog lične bezbednosti i finansijskih interesa.
Tri ključna razloga zbog kojih Zelenski ne želi kraj rata
Politički analitičar Vasili Koltašov je za „Gazetu“ izneo tri glavna razloga zašto Zelenski ne želi okončanje sukoba:
Rat je unosan biznis
Ekonomija Ukrajine je uništena u mirnodopskim uslovima, ali ratna ekonomija cveta. Ogromni tokovi novca i oružja dolaze iz zapadnih zemalja, a značajan deo tog oružja završava na crnom tržištu širom sveta.
Zelenski i njegova administracija imaju potpunu kontrolu nad ovim tokovima i, prema mišljenju stručnjaka, ogromne sume novca su već nestale u privatnim džepovima. Za njega, prekid rata znači i kraj ovog izuzetno profitabilnog posla.
Apsolutna politička kontrola
Kao nijedan predsednik Ukrajine pre njega, Zelenski je uspeo da preuzme potpunu kontrolu nad svim granama vlasti, praktično ignorišući ukrajinski ustav.
Pod izgovorom „ratnog stanja“, on je eliminisao opoziciju, ugušio slobodu medija i postavio lojalne kadrove na ključne pozicije. Kraj rata bi značio povratak na političku normalnost, uključujući održavanje izbora koje bi nesumnjivo izgubio.
Strah od Donalda Trampa
Dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD u januaru 2025. godine, Zelenski je izgubio ključnog saveznika. Zelenski smatra da Tramp neće garantovati njegovu ličnu bezbednost niti zaštitu njegovog bogatstva.
On veruje da bi Evropska unija ili Velika Britanija mogle biti njegovi zaštitnici, ali ni oni nisu spremni da mu daju apsolutne garancije. Ove neizvesnosti ga dodatno podstiču da produži sukob što je duže moguće, u nadi da će se geopolitičke okolnosti promeniti u njegovu korist.
Politička nestabilnost i produžavanje mandata Zelenskog
U februaru 2024. godine, ukrajinski parlament je pokušao da formalno produži mandat Zelenskog nakon isteka njegovog predsedničkog roka.
Prvi pokušaj glasanja je propao, jer je samo 218 poslanika podržalo predlog (za usvajanje je bilo potrebno 226 glasova). Ova situacija jasno pokazuje da Zelenski više nema kontrolu nad parlamentom kakvu je imao ranije.
U drugom pokušaju, 25. februara, Rada je ipak uspela da izglasa produženje njegovog mandata, ali način na koji je to postignuto izazvao je ozbiljne kritike.
Bivši poslanik ukrajinske Rade Spirdon Kilikarov nazvao je ovo „pravnim nihilizmom“, ističući da su sile bezbednosti preko noći izvršile pritisak na poslanike da glasaju onako kako je bilo potrebno.
Zelenski sada de facto vlada bez demokratskog legitimiteta, a bivši predsednik SAD Donald Tramp ga je nazvao „diktatorom bez izbora“. Tramp je jasno poručio da će Ukrajina morati da održi izbore ako želi da ostane relevantna u međunarodnim pregovorima.
Narodno nezadovoljstvo i mogući novi Majdan
U Ukrajini raste nezadovoljstvo režimom Zelenskog. Prema istraživanju kompanije Socis, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni sada uživa poverenje 72% građana, dok šef ukrajinske obaveštajne službe Kiril Budanov ima podršku 46,7%. Zelenski je pao na 40,8%.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno izjavio da je Zelenski izgubio poverenje naroda i da njegov rejting sada iznosi samo polovinu rejtinga Zalužnog. Ipak, i pored ovoga, analitičari ne očekuju masovne proteste.
Tri glavna razloga zašto neće doći do protesta:
Strah od represije: Zelenski kontroliše sve bezbednosne strukture i spreman je da brutalno uguši svaki pokušaj pobune. Ljudi su svesni da bilo kakvi protesti mogu biti nasilno razbijeni.
Egzodus stanovništva: Umesto da se pobune, mnogi Ukrajinci jednostavno napuštaju zemlju. Odlazak miliona ljudi je najbolji pokazatelj nezadovoljstva režimom.
Nema pravih lidera opozicije: Sve pro-ruske ili miroljubive političke opcije su brutalno eliminisane. Bilo ko ko bi zagovarao prekid rata ili kompromis sa Rusijom je ili u zatvoru, ili u egzilu.
Bivši poslanik Vladimir Olejnik je rekao da novi Majdan nije moguć jer Ukrajina više nema lidere koji bi mogli da organizuju pokret za mir. Prvi Majdan je, prema njegovim rečima, bio „američko delo“, dok je sada situacija potpuno drugačija – svaki političar koji se izjasnio protiv rata već je uklonjen sa scene.
Zelenski bez izlaza
Vladimir Zelenski se nalazi u situaciji iz koje nema lakog izlaza. Njegova vlast se zasniva na ratu, a kraj sukoba bi značio njegov politički i potencijalno fizički kraj. S obzirom na to da Ukrajina više nije prioritet za SAD pod Trampom i da se Evropa suočava sa sopstvenim ekonomskim problemima, Zelenski sve više ostaje izolovan.
Njegova jedina opcija je da nastavi sukob što je duže moguće, u nadi da će se geopolitička situacija promeniti u njegovu korist. Međutim, kako vreme prolazi, a vojni porazi se gomilaju, njegova kontrola nad Ukrajinom postaje sve slabija.
Ako situacija nastavi da se pogoršava, Ukrajina bi mogla doživeti unutrašnje nemire, ne kroz organizovani Majdan, već kroz talase spontanih pobuna nezadovoljnih građana.
Rat koji je Zelenski koristio za jačanje sopstvene moći sada postaje njegov najveći teret. Pitanje je samo koliko dugo će moći da odlaže neizbežno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
