Razgovor između Donalda Trampa i Sija Đinpinga u Busanu trajao je tačno sat i četrdeset minuta: Dovoljno da se oseti i pritisak i olakšanje.
Nije to bio običan sastanak, niti slučajan susret — prvi put posle šest godina, dvojica lidera su seli za isti sto. I dok su kamere hvatale rukovanje, iza zatvorenih vrata odvijala se igra u kojoj se meri svaka reč, svaka pauza.
Tramp je posle svega bio vidno zadovoljan. U avionu, na povratku za Vašington, rekao je da je sastanak bio „neverovatan” i da je postignuto mnogo dogovora. Istakao je da će carine na kinesku robu biti smanjene za deset odsto, što ukupno donosi 47 procenata američkih nameta.
To, kako je naglasio, otvara put stabilnijim trgovinskim tokovima i mogućnosti da SAD i Kina ponovo dišu u ritmu partnerstva. Planiran je i uzvratni niz poseta: Tramp bi u aprilu trebalo da otputuje u Kinu, a Si bi kasnije posetio SAD.
Zanimljivo je da se nisu doticali osetljivih tema poput Tajvana ili kineske kupovine ruske nafte. Umesto toga, fokus je bio na praktičnim pitanjima — fentanilu, poluprovodničkim čipovima, retkim zemnim mineralima i poljoprivredi.
Tramp je rekao da je Peking pristao da „naporno radi” na zaustavljanju ulaska fentanila u SAD. Spomenuo je i da Kina više neće postavljati prepreke za izvoz retkih minerala i da će odložiti kontrolu izvoza za godinu dana.
„Na skali od jedan do deset, sastanak sa Sijem bio je 12. On je izuzetan lider veoma moćne zemlje”, izjavio je Tramp, s onim prepoznatljivim tonom koji balansira između komplimenta i samouverenosti.
Sa kineske strane, ton je bio smireniji, ali ne i hladan. Si Đinping je poručio da su pregovarači dve zemlje već postigli napredak i da bi SAD i Kina trebalo da budu „partneri i prijatelji”.
Dodao je da su „nesuglasice normalne za dve vodeće ekonomije sveta”, ali da su odnosi „generalno stabilni”. Njegova poruka bila je oprezna, gotovo diplomatski poetična, kao da između redova poručuje da vreme za ozbiljan reset još nije prošlo.
Pre sastanka, Tramp je novinarima rekao da očekuje „veoma uspešan sastanak” i da se nada da će razgovori proteći dobro. Ipak, u njegovom maniru, nije propustio da doda: „Si je veoma težak pregovarač. To nije dobro.”
U jednom trenutku, sve se preokrenulo. Tema je prešla na soju — kinesko tržište, koje je mesecima bojkotovalo američku soju, sada ponovo otvara vrata. Tramp je to nazvao „velikim korakom”, dodajući da će Kina kupovati „ogromne količine poljoprivrednih proizvoda”. Bio je to momenat koji se na konferencijama prepričava danima — poslovni signal u diplomatskom paketu.
Tokom azijske turneje, Tramp je obišao Maleziju, Japan i Južnu Koreju. Priznao je da je bio „previše zauzet” da bi se sastao sa Kim Džong Unom, ali je, gotovo usput, dodao da je „spreman da se vrati”.
I tako, posle više od devedeset minuta razgovora i jedne čvrste ruke pred kamerama, dvojica lidera otišla su svako na svoju stranu. Tramp u avion, Si u kolonu crnih limuzina. Sastanak je završen, ali priča — ne.
Jer ako je istorija išta pokazala, to je da dogovori između Vašingtona i Pekinga nikada ne ostaju samo u protokolu. Ponekad se, zapravo, tek posle ovakvih susreta vidi koliko su karte bile stvarno pomešane.
Webtribune.rs
