U godini otkako je Trampova administracija proglasila ekonomski rat protiv venecuelanske vlade predsednika Nikolasa Madura – naftni embargo koji ju je odsekao od najvećeg naftnog kupca, Sjedinjenih Država – taj korak je iznedrio neke očigledne gubitnike, uključujući američke investitore koji su sada isključeni sa tržišta.
Takođe je iznedrio jednog jasnog pobednika: Rusiju Vladimira Putina.
Američki zvaničnici, insajderi iz naftne industrije i analitičari kažu da su tajni dogovori Moskve i Karakasa za proizvodnju, transport i prodaju nafte na drugim tržištima postali investicija za Rusiju koja zarađuje od državnih preduzeća u proseku 120 miliona dolara mesečno.
Rusi svoj odnos prema južnoameričkoj naciji, koja je dom najvećih dokazanih rezervi nafte na svetu, opisuju kao „međusobnu saradnju“.
[adsenseyu1]
Otkad je Ugo Čavez osnovao socijalističku državu 1999. godine, Rusija je bila primarni dobavljač vojne opreme i savetnika, dosledna podrška u međunarodnim telima i ključni izvor državnih zajmova i investicija.
Ali sada, kažu posmatrači, Rusi u određenoj meri iskorišćavaju Madura, Čavezovog naslednika, koga su Sjedinjene Države blokirale.
Vašington stavlja na crnu listu brodove koji prevoze venecuelansku sirovinu i preti sekundarnim merama protiv bilo kog entiteta, uključujući međunarodne banke i kupce, koji „materijalno pomažu“ Madurovu vladu. To čini najveće bogatstvo Venecuele – njenu naftu, globalno toksičnim brendom.
Rusi su bili voljni da preuzmu rizik sankcija. Oni iznajmljuju brodove od trećih strana i skrivaju poreklo sirove nafte kada je plasiraju na tržišta širom sveta.
Ali oni takođe naplaćuju Maduru za njihove napore – ponekad kroz naknade, ali češće tražeći velike popuste na sirovu robu koja može da donese urednu zaradu.
[adsenseyu4]
Američki zvaničnici i industrijski analitičari kažu da ruske državne kompanije – uglavnom državni naftni gigant Rosneft – upravljaju sa 70 do 80 procenata ukupnog izvoza venecuelanske nafte.
Ovakvim odnosom sa socijalističkom Venecuelom Rusija jača svoje uporište u dvorištu Sjedinjenih Država.
Ni rusko ministarstvo spoljnih poslova, ni Rosneft, nisu odgovorili na zahteve za komentar. PDVSA, venecuelanska naftna kompanija u državnom vlasništvu i venecuelansko ministarstvo komunikacija takođe nisu odreagovali.
U intervjuu za Washington Post, Maduro je rekao da je Rosneft odgovoran za „15 do 20 odsto“ venecuelanske proizvodnje nafte i da je „napravio značajna ulaganja kako bi povećao tu proizvodnju“.
Američki zvaničnici i izvori iz industrije kažu da Rusi takođe isporučuju Venecueli hemikalije koje su joj potrebne za održavanje funkcionalnog naftnog sektora, kao i rafinisani benzin. Veliki deo isporuke hemikalija u Venecuelu prethodno su vršile američke kompanije.
„Sjedinjene Države su pokušale da blokiraju sav uvoz koji nam je potreban za proizvodnju energije, ali za sada uspevamo da ne podlegnemo tom uticaju“, rekao je Maduro. „Ti odnosi su raznovrsni. Ne zavise samo od jednog međunarodnog aktera“.
[adsenseyu1]
Ovaj članak, koji otkriva nove detalje ruskog ekonomskog učešća u Venecueli, zasnovan je na više od desetak intervjua sa ljudima upoznatim sa sporazumima Rusije i Venecuele, od kojih je nekoliko govorilo pod uslovom anonimnosti.
Rusi nisu skrivali svoju podršku Maduru koga Sjedinjene Države i 50 drugih vlada smatraju nelegitimnim vođom.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov biće u petak u Karakasu, gde će, kako navodi rusko ministarstvo spoljnih poslova, razgovarati o „praktičnim koracima za produbljivanje saradnje dve zemlje u oblastima kao što su energija, rudarstvo, transport, poljoprivreda, medicina, farmacija i vojno-tehnička saradnja“.
Američki zvaničnici procenjuju da Rosneft dnevno upravlja sa 400.000 barela venecuelanske sirove nafte – više od polovine venecuelanske proizvodnje, prema nekim proračunima – i ostvaruje zaradu od oko 120 miliona dolara mesečno.
Venecuelanski insajderi, koji imaju pristup podacima iz PDVSA, kažu da je taj broj nešto manji, zavisno od nivoa proizvodnje u nekom mesecu.
Proizvodnja nafte iz Venecuele opala je za oko 35 procenata od kada je uveden embargo u januaru 2019. godine.
[adsenseyu4]
Ostale kompanije, uključujući špansku kompaniju Repsol, indijsku Reliance i američku kompaniju Chevron, kojima su sankcije ukinute, i dalje su relativno mali igrači u venecuelanskoj naftnoj industriji.
Rosneft je i dalje najvažnija strana kompanija koja posluje u Venecueli, ne samo kao investitor u pet zajedničkih naftnih poduhvata, već i kao marketinška i prodajna sila.
„Rosneft zarađuje mnogo novca u Venecueli“, rekao je Eliot Abrams, američki specijalni predstavnik u Venecueli. „Ako razmislite o dnevnoj količini barela kojom upravljaju, to se pretvara u urednu zaradu“.
Rusija je saopštila da nafta koju isporučuje iz Venecuele ne podleže američkim sankcijama, koje ograničavaju američke kompanije i pojedince da posluju sa venecuelanskom vladom i PDVSA. Rusija je takođe dobila venecuelansku naftu kao otplatu Rosneft-ovog kredita.
Američki zvaničnici kažu da razmatraju na koje načine mogu da prekinu spasilačku misiju Rosneft-a i njegove ogranke koji pružaju poršku Maduru.
„Dajemo do znanja Rusima, a i kompaniji da njihova podrška Madurovom režimu nije dobra poslovna odluka, ali i da je nemoralno to što rade narodu Venecuele“, savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Robert O’Brajan rekao je u sredu na forumu u Vašingtonu.
„Dakle, mislim da ćete videti neku akciju, ili dobrovoljno od kompanije, ili će SAD po tom pitanju verovatno preduzeti mere u bliskoj budućnosti“.
Ali, sankcije protiv jedne od najvećih ruskih kompanija kontroverzna su odluka unutar Trampove administracije. Uvoz ruske sirove nafte u SAD porastao je u poslednjih godinu dana. Rusija je, prema nekim izveštajima, sada drugi najveći snabdevač američkih rafinerija.
Opozicija Venecuele je međutim podržala američke sankcije Madurovoj vladi.
„Ako pretpostavimo da je ovo put ka povećanju diplomatskog, ekonomskog i finansijskog pritiska na diktaturu, onda verujem da se moraju obustaviti svi izvori kiseonika Maduru da održi svoj represivni aparat“, rekao je u intervjuu opozicioni politčar Leopoldo Lopez .
Abrams je rekao da taj pristup deluje. Ukazao je na vanredne korake koje je Maduro preduzeo da održi ekonomiju u okviru embarga – uključujući prihvatanje de fakto dolarizacije ekonomije i održavanje razgovora o kontroli nad naftnim nalazištima stranih kompanija.
„Kad mi ljudi kažu da sankcije nemaju efekta, ja gledam u Madura koji je izdao čavizam i kažem, to se može objasniti samo uticajem sankcija“, rekao je.
Ruski agenti predlažu trikove za izbegavanje sankcija
U 20:00h, 6. novembra, dva muškarca koja su se predstavljala kao visoki pripadnici ruske obaveštajne službe – Oleg Antonov (50) i Cvetan Kirilov (40) – održali su sastanak u zgradi u centru Karakasa. Bilo je prisutno nekoliko rukovodilaca iz naftnog i drugih industrijskih sektora u Venecueli, prema rečima nekoliko izora koji su rekli da znaju detalje događaja.
Rusi su, kažu ljudi upućeni u sastanak, iznedrili ideju da postavljaju ruske zastave na tankere koji napuštaju venecuelanske luke, izazivajući tako Sjedinjene Države da se umešaju. Takođe su razgovarali o mogućnosti proširenja saradnje na polju zlata i drugih proizvoda sa juga Venecuele koji je bogat mineralima.
Sankcije SAD-a sprečavaju venecuelansku vladu i pojedine osobe bliske njoj da koriste američki finansijski sistem ili da vrše transakcije u američkim dolarima, mere koje su mnoge evropske banke navele da se drže podalje, umesto da komplikuju svoje odnose sa Sjedinjenim Državama.
Ali Rusi su razgovarali o proširenju sistema koji je već usvojila Madurova vlada kako bi zaobišli američke sankcije: upotrebu ruskih banaka za skladištenje gotovine i obavljanje međunarodnih transakcija u ime Venecuele.
Upitana o prijavljenom sastanku i ruskim pojedincima, CIA je odbila da komentariše.
Ruska Federalna služba bezbednosti, navodni rukvodilac dvojice posetilaca, takođe nije odgovorila na zahtev za komentar.
Putin je dugo kritikovao američke sankcije protiv Rusije i drugih zemalja i predložio je da se druge valute koriste za zamenu dolara u međunarodnim transakcijama.
Rusi šire svoje uloge u Venecueli na druge načine. Rosneft je poslednjih meseci povećao operativnu kontrolu nad postojećim zajedničkim ulaganjima u naftnom sektoru, uključujući najveće takvo preduzeće, Petromonagas. Takođe se uključila u razgovore o stvaranju aranžmana u kojima bi stranci imali većinsko vlasništvo. Takvi aranžmani efikasno bi prkosili politici Čavezove ere protiv omogućavanja stranim entitetima da kontrolišu bilo koji deo državnog energetskog sektora.
Huan Gvaido, opozicionar koga su Sjedinjene Države i više od 50 drugih nacija priznale kao istinskog lidera Venecuele, rekao je da je „jasno da su u 2019. godini glavni ekonomski profiteri u Venecueli bile kompanije ruskog porekla“.
Maduro je sugerisao da bi američke kompanije mogle ponovo da profitiraju od naftnog sektora Venecuele ukoliko sankcije budu ublažene. Neki igrači američke industrije – od kojih je većina isključena iz Venecuele – kažu da Vašington nameće politiku „Amerika poslednja“ koja Rusima zapravo omogućava ekskluzivni pristup bogatstvu Venecuele.
Sankcije su „ojačale i obogatile američke strateške protivnike, posebno Ruse koji su koristili krizu da bi povratili vojno uporište na našoj hemisferi, pošto Rosneft pljačka bogatstvo monopolizujući trgovinu ugljovodonicima u Venecueli i van nje“, kaže direktor američke firme EREPLA Services.
Kompanija je 2018. sklopila potencijalno unosan ugovor sa venecuelanskom naftnom kompanijom u vlasništvu države, ali su sankcije sprečile sprovđenje ugovora.
Finansijski odnos Rusije i Venecuele vremenom se menjao. Tokom Čavezovih godina, Rusi su odobrili 3,15 milijardi dolara kredita za kupovinu borbenih aviona Sukhoi, sistema protivvazdušne odbrane, tenkova i drugog oružja.
U 2014. godini, godinu nakon što je Čavez umro i Maduro preuzeo vlast, Rusija je preko Rosnefta obezbedila oko 6,5 milijardi dolara zajma PDVSA-u.
Venecuela je otplatila taj kredit naftom po stopi od gotovo dve milijarde dolara godišnje. Kompletan iznos biće isplaćen do prvog kvartala ove godine.
Rusi bi mogli da ponude nove kredite Venecueli za otplatu u nafti. U međuvremenu, kažu analitičari, oni se bave skrivanjem i logističkim trikovima kako bi sakrili opseg svoje umešanosti u trgovinu izvoza venecuelanske nafte.
Iako je Kina uglavnom prekinula direktan uvoz venecuelanske nafte prošle godine, u naletu američkih sankcija, čini se da Kinezi još uvek primaju Madurovu sirovu robu koju sada isporučuju Rusi.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova takođe nije odgovorilo na zahtev za komentar izveštava washingtonpost.
Webtribune.rs