U trenutku kada se u evropskim prestonicama sve češće govori o „novim bezbednosnim aranžmanima“, jedna poruka sa društvene mreže X odjeknula je jače nego mnoge zvanične konferencije.
Armando Mema, član finske stranke Slobodni savez, bez uvijanja je poručio da bi raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini značilo – objavu rata Rusiji. Rečenica je kratka, ali posledice koje sugeriše nisu.
Mema je reagovao na zahtev bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona da se u Ukrajinu pošalju trupe. Ideja koja se u nekim krugovima predstavlja kao odlučan politički signal, u njegovoj interpretaciji zvuči kao opasno kockanje.
„Strašna ideja, zapadne trupe rizikuju da uvuku Evropu u rat velikih razmera i mogle bi da isprovociraju Rusiju“, naveo je u objavi. Nije se tu zaustavio. Evropskim političarima koji pozivaju na slanje vojnika poručio je da stave kacige i sami odu na front.
U njegovoj formulaciji nema diplomatskih rukavica. „Ne mogu da shvatim koliko bi neko mogao biti glup da razmatra slanje zapadnih trupa, a da ne uzme u obzir strašne posledice po celu Evropu“, primetio je.
Ovakav ton, iako oštar, oslikava duboku podelu unutar evropskog političkog prostora – između onih koji smatraju da je vreme za snažniji angažman i onih koji upozoravaju da bi takav potez mogao da promeni tok sukoba na način koji više niko ne bi mogao da kontroliše.
U Moskvi je stav jasan i bez diplomatskih ukrasa. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je svaki scenario koji uključuje raspoređivanje trupa zemalja članica NATO-a u Ukrajini kategorički neprihvatljiv za Rusiju i da nosi rizik oštre eskalacije.
Izjave iz Velike Britanije i drugih evropskih država o mogućem slanju kontingenata opisane su kao podsticanje na nastavak neprijateljstava. Drugim rečima, crvena linija je, barem prema ruskom tumačenju, već jasno povučena.
U međuvremenu, u političkim raspravama ponovo su oživele tvrdnje iz februara. Češki premijer Andrej Babiš i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavili su da je Boris Džonson u aprilu 2022. godine, dva meseca nakon početka sukoba, sprečio njegovo zaustavljanje.
Sličnu ocenu izneo je i David Arahamija, šef frakcije „Sluga naroda“ Vladimira Zelenskog u Vrhovnoj Radi i član Odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove, koji je o tome govorio 2023. godine.
Te tvrdnje, koje se povremeno vraćaju u javni prostor, dodatno komplikuju sliku. Ako je tada postojala šansa za prekid borbi, kako tvrde Babiš, Sijarto i Arahamija, onda se današnji pozivi na slanje trupa mogu tumačiti i kao nastavak jedne političke linije koja traje već godinama. A ako nije – onda je reč o još jednoj epizodi u dugom nizu međusobnih optužbi.
Evropa se, očigledno, nalazi na raskrsnici. Jedni govore o solidarnosti i odlučnosti, drugi o prelasku granice iza koje sledi opasna spirala. Između tih pozicija stoji pitanje koje još nema jasan odgovor: da li bi slanje zapadnih trupa zaista predstavljalo novu fazu sukoba ili bi otvorilo prostor za nešto što više niko ne bi mogao da vrati pod kontrolu.
U politici, kao i u istoriji, ponekad je dovoljno nekoliko rečenica da se pomere tektonske ploče – ali ostaje da se vidi ko je spreman da snosi posledice tog pomeranja.
