Karnegi fondacija objavila je analizu koja predviđa da bi aktuelni rat u Ukrajini mogao da ide u dva pravca.
Oni upozoravaju da „ruski rat u Ukrajini ima beskonačan broj scenarija, ali brojne ratne igre ukazuju na dva verovatna puta”.
„Ratovi ponekad počinju lako, ali princip strategije je da su uvek nepredvidivi i da ih je izuzetno teško okončati. Putinov rat u Ukrajini već eskalira brže nego što je većina stručnjaka mogla da zamisli pre samo nedelju dana“, rekao je analitičar Karnegija Kristofer S. Čivis
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Autor analize je bio američki obaveštajac za Evropu Kris Čivis koji je viši naučni saradnik i direktor američkog Statecraft programa u Karnegi zadužbini.
Ima više od dve decenije iskustva u radu na američkoj spoljnoj politici i izazovima nacionalne bezbednosti.
Nedavno je služio kao američki nacionalni obaveštajni oficir za Evropu.
On piše da je Putin „sada opkolio velike ukrajinske gradove svojom vojskom i preti da će ih sravniti sa termobaričnim oružjem, kasetnom municijom i navođenim projektilima. To će terorisati civilno stanovništvo i moglo bi da demorališe predstojeći ukrajinski otpor“.
Karnegijeva zadužbina takođe upozorava da bi se sukob mogao preliti na drugi region Evrope „kao što je Balkan, gde besne dugotrajni sukobi i gde Rusija ima široku mrežu obaveštajnih i bezbednosnih službi“.
„Možda će ugasiti svetla u velikom američkom gradu sajber napadom. Najgore od svega je to što je podigao nivo spremnosti ruskih nuklearnih snaga i možda razmišlja o uvođenju vanrednog stanja“, navodi se.
Vlada SAD sprovodi ratne igre
„Usred ove eskalacije, stručnjaci mogu da razviju beskonačan broj scenarija o tome kako bi se ovo moglo završiti. Ali mnoštvo ratnih igara koje se vode za vlade SAD i saveznika i moje iskustvo kao američkog nacionalnog obaveštajnog oficira za Evropu sugerišu da ima „samo dva puta za okončanje rata: prvo, nastavak eskalacije, potencijalno prelaženje nuklearnog praga; drugo, gorki mir nametnut poraženoj Ukrajini koji će biti izuzetno težak za Sjedinjene Države i mnoge evropske saveznike da progutaju“, napisao je Čivis.
On smatra da je Putin već toliko uložio u ovaj rat da se neće zadovoljiti ništa manje od potpunog potčinjavanja ukrajinske vlasti.
Ako trenutni neujednačen tempo ruskog vojnog napretka ne ispuni zadatak, najverovatnija strategija za tu situaciju je prvo opsada Harkova.
„Rusija je pokazala na šta je spremna – da grad sravni sa zemljom kao da je Grozni ili Alepo, a posle Harkova će još ubedljivije zapretiti da će Kijev izgoreti do temelja. Putin to može da proprati napadima specijalnih snaga u prestonici kako bi uznemirio civilno stanovništvo i posijao dodatnu konfuziju i nezadovoljstvo. „
„Na kraju, on mora barem pokušati da svrgne predsednika Vladimira Zelenskog i njegovu vladu“, napisao je ovaj obavještajni analitičar.
Putinov cilj je marionetska vlada u Kijevu
On predviđa da će u tom slučaju Rusija postaviti marionetsku vladu u Kijevu, koja će potpisati za Rusiju veoma povoljne uslove predaje.
Uslovi će skoro sigurno uključivati obećanje ukrajinske neutralnosti, a mogli bi ići dalje tako što bi se Ukrajina formalno posvetila ruskoj sferi uticaja članstvom u ruskoj Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti ili njenoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji.
U tom trenutku, Sjedinjene Države i njihovi saveznici će se suočiti sa izuzetno teškim političkim izborima.
„Gnev zbog Putinovog rata uveliko je povećao šanse da će Vašington i neki od njegovih saveznika nastojati da se bore, na primer, podržavajući ukrajinski ustanak.
Ovo bi otprilike odražavalo strategiju koju su Sjedinjene Države koristile da pomognu francuskom otporu protiv nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. „
Podrška NATO-a ustanku će biti još efikasnija, a Kremlj će verovatno biti voljan da rizikuje napade na sigurna utočišta na teritoriji NATO-a – najverovatnije koristeći neregularne snage ili čak zloglasnu Vagnerovu grupu, privatnu organizaciju koja deluje globalno kao kvazi-specijalne snage Kremlja, do masovne eskalacije koja bi otvorila vrata mnogo širem ratu između NATO-a i Rusije – upravo onakav rat koji je američki predsednik Džo Bajden pokušavao da izbegne“, rekao je Čivis.
Šta će se dogoditi ako dođe do nuklearne eskalacije?
Alternativno, ustanak bi mogao znatno oslabiti ruske snage.
„Ukrajinska pobunjenička vojska mogla bi da nanese veliku štetu ruskim snagama i potkopa Putinovu poziciju među ruskom elitom, od čije podrške zavisi vlada. Ukrajinske snage bi imale velike podsticaje da se bore unutar ruske teritorije, napadajući pozadinu Rusije u Belorusiji i samoj Rusiji“, rekao je on.
Mogući su i drugi putevi dalje eskalacije, ali na kraju svi oni na kraju vode prema nuklearnom pragu.
Brojne ratne igre koje su izveli Sjedinjene Države i njihovi saveznici nakon ruske invazije na Ukrajinu 2014. jasno pokazuju da je Putin verovatno upotrebio nuklearno oružje ako zaključi da je njegov režim ugrožen.
„Teško je tačno znati kakav bi ga razvoj događaja dovoljno uplašio da pređe nuklearni prag. Svakako bi bila dovoljna velika NATO-ova vojska koja bi ušla na rusku teritoriju. Ali što ako su mu događaji u Ukrajini olabavili stisak vlasti kod kuće?“ pita se.
Upozoravam: „Zaista, čini se da je postizanje promene režima u Rusiji neizmerno povezano s onim što će Putin izgubiti u Ukrajini, takva bi mogla biti logika nekih koji se danas zalažu za eskalaciju.
„Zamislite eksploziju zbog koje se gase svetla iznad Osla“
Prelazak preko nuklearnog praga ne bi nužno značio trenutnu nuklearnu razmenu pune snage – drugim rečima, globalni termonuklearni rat.
„Ali to bi bio izuzetno opasan, prelomni događaj u svetskoj istoriji“, upozorava Čivis.
Nuklearna opcija o kojoj se najčešće raspravlja poslednjih dana uključuje Rusiju koja koristi malo nuklearno oružje (nestrateško nuklearno oružje) protiv određenog vojnog cilja u Ukrajini.
Takav bi napad mogao imati vojnu svrhu, kao što je uništavanje vazdušne luke ili drugog vojnog cilja, ali bi uglavnom bio usmeren na demonstraciju volje za korišćenje nuklearnog oružja ili na „eskalaciju za deeskalaciju“ i zastrašivanje Zapada da odstupi, navodi ovaj bivši obavještajac.
„Na temelju ratnih igara koje sam vodio nakon Putinove invazije 2014., verovatna opcija bila bi iznenadni nuklearni test ili nuklearna detonacija na visokoj visini koja oštećuje električnu mrežu velikog ukrajinskog ili čak NATO-ovog grada. Zamislite eksploziju zbog koje se svetla gase iznad Osla“ , piše Chivis.
U većini igara Rusije i dalje odgovara drugim nuklearnim napadom, ali u igrama koje prođu „dobro“, Sjedinjene Države i Rusija uspevaju da deeskaliraju stanje nakon toga, iako samo u okolnostima u kojima obe strane imaju jasne spoljnopolitičke korake i otvorene komunikacijske linije između Moskve i Vašingtona.
U svim ostalim igrama svet je u osnovi uništen.
„Čak i u boljem slučaju kada obe strane maknu prste s okidača, nuklearni tabu je razbijen i mi smo u potpuno novoj eri: dve nuklearne supersile upotrebile su svoje nuklearno oružje u ratu. Iste posledice širenja bile bi dalekosežne jer druge zemlje ubrzavaju svoje nuklearno oružje “, predviđa Chivis najgoru opciju.
„Bajden mora pokazati izvanredno vođstvo“
Šta je alternativa?
„Još jednom, mogući su beskonačni scenariji, ali postoji jedan osnovni koji pomaže u pojednostavljenju razmišljanja. Počinje nastojanjem da se izbegne daljna eskalacija već danas“, ističe Čivis.
Do sada se Bajdenova administracija mudro suzdržavala od direktne američke vojne umešanosti u sukob, ali ignorisanje sve većeg broja glasova koji se zalažu za eskalaciju može biti teško sledećih dana ako ruske snage brutalno opustoše ukrajinske gradove.
„Ali najteži izazov leži malo dalje u gore opisanom scenariju: kako odgovoriti ako Rusija nametne marionetski režim u Ukrajini? To bi Sjedinjene Države stavilo u gotovo nemoguću poziciju da moraju da biraju između daljnje eskalacije i kompromisa na samim principima koji su ih doveli do rata na prvom mestu – prava nacije poput Ukrajine da bude slobodna i nezavisna od uticaja strane vlasti.
„U ovom scenariju Bajdenova administracija je morala da pokaže vanredno vođstvo i snagu da zadrži svoju koaliciju i usmeri je prema suzdržanosti. Suočila bi se s izuzetno visokim pritiskom evropskih prestonica, ukrajinskog lobija i drugih da odbaci marionetsku vladu i nastavi da se boriti, priznavanjem ukrajinske vlade u egzilu. Administracija se već suočava sa pozivima iz jastrebovih krajeva Vašingtona da spreči bilo kakvo dogovoreno rešenje ovog rata“, piše Čivis.
Emocije će verovatno imati puno veći učinak na slobodne demokratije koje se bore za Ukrajinu na autokrata koji će delovati u skladu sa obe strane. Kako eskaliraju, izgledi za pregovore se dodatno smanjuju, podsećaju.
„Bi li NATO-ova vrata ostala otvorena Ukrajini u kojoj dominiraju Rusi? Verovatno, ali to bi bilo slično tvrdnji da su NATO-ova vrata otvorena Severnoj Koreji ili Iranu (što teoretski i jesu).
Sve posledice koje su verovatne iz ovog sukoba – rastuće gomilanje konvencionalnih snaga na granici NATO-a i Rusije, više nivoa obrambenih izdataka u Sjedinjenim Državama na račun domaćih programa, prestanak napora da se smanji američki vojni položaj na Bliskom istoku i manje resursa za strateško takmičenje s Kinom – i dalje bi bili bolji ishod od alternative u kojoj je korišćeno nuklearno oružje“, piše.
Za kraj Kristofer Čivis zaključuje da „ratovi mogu početi brzo ili sporo, ali kad jednom počnu, poprimaju vlastitu logiku“.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
(index.hr)
