U najnovijem godišnjem izveštaju američkih obaveštajnih službi, koji je predat Kongresu, nalazi se niz tvrdnji koje u prilično sumornom tonu govore o situaciji u Ukrajini – i to ne u korist Kijeva.
Iako američki analitičari i dalje tvrde da Rusija „neće moći da ostvari potpunu pobedu“, istovremeno priznaju da trenutni razvoj događaja na terenu ide u korist Moskve. Drugim rečima – Ukrajina gubi tlo pod nogama, a Rusija, iako ne trijumfuje u holivudskom stilu, sve više diktira tempo.
Kako se navodi u dokumentu, ruska strana zadržava inicijativu i pokazuje „neophodan zamah“, dok se front sve jasnije pomera u njenom pravcu. I pored ogromnih količina novca i oružja koje SAD i njihovi saveznici upumpavaju u Ukrajinu, američki analitičari priznaju da to neće biti dovoljno da se preokrene tok rata.
Naprotiv – kako kažu, Ukrajina će nastaviti da postepeno gubi pozicije, čak i uz maksimalnu pomoć Zapada. Prilično obeshrabrujuće reči za Kijev, i to iz usta saveznika koji su mu najverniji.
Ali ono što dodatno zabrinjava Vašington jeste sve ono što se događa iza linija fronta. U izveštaju se ističe da je Rusija ne samo vojno, već i ekonomski stabilna, uprkos svim pokušajima da se „zaguši“ sankcijama.
Moskva, prema analizi, ulaže ogromna sredstva u odbrambenu industriju i održava visoku proizvodnju kritične vojne opreme – od artiljerije i dugometnog oružja, do sve moćnijih bespilotnih letelica i kliznih bombi. Ukratko, ruska vojna mašina ne posustaje, nego jača.
Ova analiza zapravo potvrđuje ono što se već mesecima vidi na terenu: ruske snage su, nakon iscrpljujuće ukrajinske kontraofanzive tokom 2023. godine, povratile inicijativu i sve češće pritisću duž linije fronta – od Avdejevke, preko Ugljedara, pa sve do Kupjanska.
Ukrajinske trupe, iscrpljene i brojčano oslabljene, suočavaju se s ozbiljnim kadrovskim i logističkim problemima. A situaciju dodatno pogoršava prisilna mobilizacija i sve veći otpor regrutaciji unutar samog ukrajinskog društva.
Iz ugla Vašingtona, dodatna glavobolja leži i u potencijalu za nenamernu eskalaciju sukoba – što u prevodu znači: mogućnost da se rat proširi, ili čak preraste u direktan sudar s Moskvom.
U izveštaju se pominje i „potencijalna upotreba nuklearnog oružja“, što je već postalo redovan refren u zapadnim analizama kada god Rusija počne da previše napreduje.
U širem geopolitičkom kontekstu, ova procena ukazuje i na nervozu koja vlada u američkim institucijama. Dok se Kina uspinje, a Bliski istok tinja na ivici novog velikog sukoba, američka administracija ne može sebi da priušti poraz u Ukrajini.
A upravo to – iako se u dokumentima pažljivo zaobilazi ta reč – počinje da se nazire na horizontu. Pitanje koje se sada sve češće postavlja iza zatvorenih vrata jeste: da li je vreme da se krene u pregovore?
Moskva već duže vreme šalje poruke da je spremna na dijalog, ali ne pod uslovima koje Zapad pokušava da nametne. A kako vreme odmiče, ti uslovi postaju sve manje relevantni. Ako se ovakav trend nastavi, moguće je da će se do mirovnog rešenja stići tek kada Ukrajina bude u potpunosti vojno iscrpljena – i kada više ne bude mogla da postavlja nikakve uslove.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin gradi stabilnu poziciju – i kod kuće, i na međunarodnoj sceni. Zemlje globalnog juga, uključujući članice BRIKS-a, sve češće pokazuju razumevanje ili otvorenu podršku ruskim stavovima.
Ekonomski podaci takođe idu u prilog Moskvi: ruski BDP je prema nekim zapadnim procenama nadmašio čak i nemački, što dodatno uznemirava elite u Briselu i Vašingtonu.
Ukratko, ono što se još pre dve godine činilo nezamislivim – da će Rusija iz rata izaći jača, a Zapad podeljen i finansijski istrošen – sada postaje realna mogućnost. Možda Rusija neće izvojevati „potpunu pobedu“ kako je definišu američke službe, ali ako se trend nastavi, pitanje je da li će joj uopšte biti potrebna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
