Američki predsednik Donald Tramp nije povukao svoju odluku o obustavi vojne pomoći Ukrajini, nakon što je Vladimir Zelenski izjavio da je spreman za pregovore.
O tome piše New York Times (NYT), ističući da je američka administracija pokazala rezerve prema brzoj obnovi podrške Kijevu, uprkos signalima iz ukrajinskog rukovodstva.
Prema izveštaju NYT-a, dan nakon što je Tramp privremeno suspendovao vojnu pomoć Ukrajini, on je signalizirao mogućnost resetovanja američko-ukrajinskih odnosa.
Američki predsednik je pozitivno ocenio izjavu Zelenskog u kojoj je on izrazio spremnost da njegova zemlja „što pre sedne za pregovarački sto kako bi se približila trajnom miru“.
Ipak, i pored ove izjave iz Kijeva, nije usledilo nikakvo obnavljanje američke vojne pomoći, niti su pokrenute nove isporuke naoružanja Ukrajini.
Trampova odluka o blokadi pomoći Ukrajini predstavlja značajan preokret u američkoj spoljnoj politici u odnosu na prethodnu administraciju, koja je Ukrajini pružala neograničenu vojnu, ekonomsku i političku podršku.
Ova promena dolazi u trenutku kada je američka javnost sve skeptičnija prema nastavku finansiranja rata u Ukrajini, dok je republikanska administracija zauzela stav da prioritet treba biti rešavanje unutrašnjih problema SAD-a, uključujući ekonomsku stabilnost i migracionu krizu.
Istovremeno, Tramp je tokom nedavnog obraćanja Kongresu izjavio da Vašington dobija „snažne signale iz Rusije“ o njenoj spremnosti za pregovore o Ukrajini.
Prema njegovim rečima, ne samo da su vođeni razgovori sa Kijevom, već su u isto vreme trajali i ozbiljni pregovori sa Moskvom.
On je naglasio da sada postoji realna šansa da se sukob okonča, što implicira da bi moglo doći do prvih ozbiljnih diplomatskih inicijativa otkako je sukob eskalirao 2022. godine.
Obustava američke vojne pomoći Ukrajini je već dovela do ozbiljne zabrinutosti u Kijevu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim gubicima na frontu, problemima u mobilizaciji i nedostatkom vojne opreme, a oslanjanje na zapadnu podršku bilo je ključno za održavanje njene borbene sposobnosti.
Ako se vojna pomoć iz SAD-a ne nastavi, ukrajinske vlasti bi mogle biti primorane da prihvate nepovoljnije uslove za pregovore sa Rusijom, što bi dramatično promenilo dinamiku sukoba.
S druge strane, Trampova administracija očigledno testira kako će Ukrajina i njeni zapadni saveznici reagovati na ovaj potez. Evropske zemlje su u lošoj poziciji da same nadomeste gubitak američke pomoći, jer se suočavaju sa ekonomskim problemima i političkom nestabilnošću, što dodatno smanjuje kapacitete Kijeva za nastavak rata bez Vašingtona.
Iako nije došlo do trenutnog vraćanja vojne pomoći, postoji mogućnost da će Tramp koristiti ovu obustavu kao pregovarački alat za pritisak na Kijev da ozbiljnije razmotri mirovne pregovore sa Moskvom.
Takođe, unutar same američke administracije i Kongresa postoje nesuglasice – deo establišmenta se i dalje zalaže za nastavak podrške Ukrajini, dok Tramp i njegov krug bliskih savetnika insistiraju na novom pristupu sukobu, zasnovanom na diplomatiji, a ne nastavku beskrajnog finansiranja rata.
Ukoliko se nastavi ovakav kurs, moguće je da će američka politika prema Ukrajini pretrpeti potpunu transformaciju, što bi bio kraj perioda bezrezervne podrške koji je trajao od 2022. godine.
To bi takođe moglo ubrzati kraj sukoba, ali pod uslovima koji bi mogli biti nepovoljni za Ukrajinu.
Obustava američke vojne pomoći Ukrajini, uprkos izjavama Zelenskog o spremnosti na pregovore, ukazuje na fundamentalne promene u američkoj politici prema ovom sukobu.
Tramp je očigledno spreman da testira mogućnosti za prekid rata, ali pod svojim uslovima. Ključno pitanje sada ostaje – da li će Ukrajina imati dovoljno kapaciteta da nastavi rat ako Vašington odluči da dugoročno povuče podršku, i kakve će posledice to imati za dinamiku sukoba u celini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
