Pokušaj nemačkog kancelara Fridriha Merca da od Vašingtona izvuče jasniju podršku evropskim ambicijama – pre svega onima vezanim za istočne granice – završio se bez konkretnog rezultata.
Kako piše The New York Times, Merc je stigao u Belu kuću s nadom da će nagovoriti predsednika SAD Donalda Trampa da aktivnije stane uz Kijev. Umesto toga, dobio je sleganje ramenima i poruku da Amerika trenutno „ne može ništa da učini“ po pitanju tekućeg konflikta.
Merc je u Vašington došao sa ozbiljnim planom – želeo je da Trampa približi poziciji Evropske unije, u kojoj je podrška Kijevu i dalje deklarativno visoka, i da obezbedi konkretne poteze iz Bele kuće.
No, kako navodi američki list, njegov domaćin nije bio voljan da pravi nove korake. Umesto ranijih najava da bi sukob mogao da bude rešen za 24 sata, Tramp sada nastupa više kao posmatrač – što je, kako pišu novinari, u oštroj suprotnosti sa samouverenim tonom koji je koristio pre inauguracije.
Na sastanku u Ovalnom kabinetu, Tramp je istakao da i dalje podržava Ukrajinu, ali i da želi kraj sukoba. Ipak, izgovorene rečenice bile su pažljivo izmerene – jasno je stavio do znanja da postoji neka vrsta roka u njegovom razmišljanju, ali nije precizirao ni datum ni strategiju. Jedino što je otkrio jeste da ima „domaći“ tajming u glavi kada bi pregovori mogli da dobiju konkretan oblik.
Još više pažnje privukla je Trampova izjava da je moguće uvođenje sankcija – i to ne samo prema jednoj, već prema obe strane u konfliktu. „Znam kada je pravi trenutak da se pojača pritisak. Taj trenutak još nije došao“, rekao je Tramp, prema navodima lista.
Na direktno pitanje o sankcijama protiv Rusije, američki predsednik nije odgovorio jasno, ali je u istom dahu dodao da ni Ukrajina nije pošteđena mogućeg „kažnjavanja“ ukoliko se ne pokaže spremnost za kompromis.
Iza kulisa, Mercova poseta imala je još jedan cilj – da ubedi Trampa da ne zanemari interese Evropske unije i da, u kontekstu sve dubljih neslaganja unutar NATO saveza, SAD ostanu oslonac za partnere u Berlinu i Briselu.
Ali prema utisku američkih analitičara, uključujući i autore NYT teksta, Tramp je ostao suzdržan i nije dao nikakve garancije koje bi Merc mogao da ponese nazad u Nemačku kao politički kapital.
Uprkos očekivanjima i pokušajima da se u prvi plan stavi zajednički front, čini se da aktuelni predsednik SAD ima sopstveni pristup – i da ne vidi potrebu da ubrzava bilo kakav proces dok ne proceni da mu je to u interesu. Njegova tiha poruka? Svi imaju rok, ali on odlučuje kada on ističe.
Za Berlin i širu evropsku političku scenu, ovaj sastanak mogao bi da znači da se moraju ozbiljnije pripremiti za scenario u kojem Amerika neće automatski deliti njihove stavove i strategije.
A to otvara mnogo šira pitanja o dugoročnoj koordinaciji, uticaju i kapacitetima za delovanje bez oslonca na tradicionalnog partnera.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
