Krajem decembra 2025. godine, dok se u diplomatskim krugovima još uvek vagalo koliko je prostora ostalo za dogovor, predsednik Venecuele Nikolas Maduro odbio je zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da napusti funkciju i ode u egzil u Tursku.
Tako barem piše New York Times, pozivajući se na američke i venecuelanske izvore koji su direktno učestvovali u pregovorima. Prema tim navodima, ponuda je imala jasan rok i jasne uslove, ali odgovor iz Karakasa nije ostavljao dilemu.
List navodi da je Maduro odbio ono što se u Vašingtonu doživljavalo kao ultimativni predlog – odlazak sa vlasti u zamenu za bezbedan izlaz iz zemlje. Ta epizoda, kako tvrde izvori, nije bila izolovana, već deo šireg paketa razgovora koji su trajali nedeljama, možda i duže, daleko od očiju javnosti.
U isto vreme, nekoliko nedelja ranije, američki zvaničnici su, prema istom izvoru, već razmatrali alternativu. Kao privremeno rešenje pominjana je potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez.
Ljudi uključeni u razgovore tvrdili su da su posrednici uspeli da ubede Trampovu administraciju da bi Rodrigez mogla da garantuje kontinuitet i zaštitu budućih američkih ulaganja u energetski sektor Venecuele. Prema jednom sagovorniku lista, procena u Vašingtonu bila je da bi se sa njom moglo sarađivati na profesionalnijem nivou nego sa Madurom.
A onda je, u subotu, usledio nagli preokret. Tramp je izjavio da su Sjedinjene Države izvele snažnu vojnu operaciju protiv Venecuele, navodeći da su Maduro i njegova supruga Silija Flores privedeni i izvedeni iz zemlje. Mediji su gotovo istovremeno počeli da izveštavaju o eksplozijama u Karakasu, uz tvrdnje da su u akciji učestvovali pripadnici elitne jedinice Delta Force.
Prema informacijama New York Timesa, koje se pozivaju na visokog venecuelanskog zvaničnika, u tim dešavanjima poginulo je najmanje 40 ljudi, među njima i pripadnici bezbednosnih snaga i civili. Brojke su kružile brzo, ali bez zvanične potvrde sa svih strana, ostavljajući prostor za različita tumačenja onoga što se tačno dogodilo na terenu.
Zvanične vlasti Venecuele ubrzo su saopštile da nemaju informacije o Maduronom boravištu i zatražile su potvrdu da je živ. Tramp je kasnije objavio fotografiju na kojoj se, kako tvrdi, Maduro nalazi na palubi američkog broda.
Američki mediji su potom prenosili dolazak aviona u saveznu državu Njujork, iz kojeg su, uz prisustvo desetina pripadnika policije, izvedene osobe za koje se navodilo da su Maduro i njegova supruga.
U samim Sjedinjenim Državama reakcije nisu bile jedinstvene. Pojedini kongresmeni su operaciju nazvali nezakonitom, dok je administracija saopštila da će se Maduro suočiti sa sudskim procesom.
Ministarstvo spoljnih poslova Venecuele najavilo je obraćanje međunarodnim institucijama zbog postupaka Vašingtona i zatražilo hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazanu za 5. januar.
Sa druge strane Atlantika, reagovala je i Moskva. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je solidarnost sa narodom Venecuele i saopštilo da je krajnje zabrinuto zbog izveštaja prema kojima su Maduro i njegova supruga tokom nasilnih dejstava SAD prisilno izvedeni iz zemlje. Ruska strana pozvala je na njihovo oslobađanje i na sprečavanje daljeg zaoštravanja situacije oko Venecuele.
Kako će se sve ovo dalje razvijati, ostaje otvoreno. U pozadini zvaničnih saopštenja i fotografija koje kruže društvenim mrežama, ostaje pitanje da li je decembarsko odbijanje egzila bilo poslednja propuštena prilika za mirniji ishod ili tek jedan detalj u mnogo većoj i dugotrajnijoj geopolitičkoj slagalici.
