Objavljeno odbacivanje ključnog sporazuma o kontroli oružja od strane Trampove administracije dovodi svet do ivice nuklearnog rata, a počeće pre ili kasnije.
Bilo koji nuklearni rat nije dobitan. To je uzajamno uništenje. Pa ipak, arogntni američki vladari – ili barem neki od njih – izgleda da su zaluđeni u razmišljanju da mogu pobediti u takvom ratu.
Ono što američki stav čini još gorim jeste to što ga podstiču ljudi koji nikada nisu vodili rat. Zaista, ljudi poput predsednika Donalda Trampa i njegovog ratnohuškačkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona koji su izbegli vojnu službu u svojoj zemlji tokom rata u Vijetnamu. Svet u rat gura gomila koja nema pojma o ratu piše Finian Kaningam za Strategicculture.
Tramp je prošle nedelje najavio da se SAD konačno povlače iz Sporazuma o nuklearnim sngama srednjeg dometa (INF), potez koji je Bolton potvrdio na naknadnom putovanju u Moskvu. Taj sporazum je postpisan 1987. godine od strane predsednika Ronalda Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. To je bilo značajno dostignuće saradnje i poverenja između ovih nuklearnih super sila. Obe strane su iz Evrope uklonile nuklearne rakete kratkog i srednjeg dometa.
Sa Trampom koji namerava da raskine INF sporazum, kao što je njegov prethodnik Dž.V. Buš uradio sa Sporazumom o antibalističkim raketama (ABM) 2002. godine, Evropa se sada suočava sa katastroflnim izgledima da će američke rakete biti ponovo instalirane širom njihove teritorije kao što su bile 1980-ih godina.
Međutim, velika razlika između onda i sada jeste to da je nakon više godina ekspanzije od strane NATO-a, evropska teritorija u još oštrijem sučelju sa ruskom centralnom teritorijom.
Kad je INF sporazum implementiran pre tri decenije, amrički i ruski nuklearni arsenali su ozbiljno opozvani na strateški nivo interkontinentalnih balistički raketa (ICBM) ograničene samo na odgovarajuće kopnene delove odvojene hiljadama kilometara. Kako je Igor Korotčenko, glavni i odgovorni urednik Natsionalnaya Oborona rekao za ruski informativni kanal Vesti, ICMB obično imaju vreme leta od 30 minuta od lansiranja. Taj vremenski razmak bi omogućio ruskim sistemima odbrane da efikasno reaguju na dolazeći napad iz SAD-a, i obratno.
Ali, kako je Korotčenko istakao, predstojeća instalacija raketa srednjeg dometa od strane Amerikanaca u evropskim državama će smanjiti vreme leta mogućeg američkog nuklearnog uudara na Rusiju na par minuta, čak i sekundi. To bi ozbiljno izazvalo ruske protivraketne odbrane, kao i značajno povećalo margine grešaka u otkrivanju udara, što bi moglo dovesti do pogrešne eskalacije. Drugim rečima, strateška ravnoteža je bačena u rasulo od strane SAD u vezi sa INF-om, baš kao što je bila u rasulu 2002. godine kada je Buš odbacio ABM.
To takođe predstavlja Amerikancima iskušenje da izvrše svoju “doktrinu prvog udara.“ U američkom vojnom planiranju, oni zadržavaju “pravo“ da koriste preventivni napad. Nasuprot tome, ruski predsednik Vladimir Putin je ponovio prošle nedelje da Rusija nikada neće koristiti opciju prvog udara, da će nuklearno oružje koristi samo kao odbrambenu akciju.
Podsetimo se da je ranije ovog meseca američki izaslanik NATO-a, Kej Bejli Hačison, rekla da će američke snage “srediti“ ruske rakete ukoliko smatraju da krše INF. To je bio grozan izraz preventivne povlastice koju Vašington sebi garantuje, iako su informacije na kojima bi se njihove akcije zasnivale vrlo upitne.
Ako sastavimo američku logiku, možemo reći da američki vladari imaju želju za smrću na planeti. Sa kriminalnom nesmotrenošću, oni idu ka tome da olabave međunarodnu kontrolu nad raspoređivanjem nuklearnog oružja i u Evropi stvaraju situaciju koja nuklearni rat stavlja na osetljivi obarač.
Moskva je prošle nedelje obećala da će “vojno“ odgovoriti ako Vašington nastavi sa ukidanjem INF sporazuma. Od Rusije se može očekivati da se suprotstavi raspoređivanju raketa kraćeg dometa što će saveznicu NATO-a Evropu staviti na vatrenu liniju.
[adsenseyu1]
Zasigurno, evropske države se moraju zapitati kakvu vrstu saveznika oni navodno imaju u SAD. Koji saveznik svoje navodne prijatelje stavlja na vatrenu liniju, pod izgovorm da “ih štiti,“ dok ostaje na relativno bezbednijoj udaljenosti?
Evropska unija je strahovito reagovala na Trampovo najavljeno povlačenja iz INF sporazuma. EU poziva SAD da se pridržavaju sporazuma i da pregovaraju sa Rusijom oko navodnih pritužbi. Francuski predsednik Emanuel Makron je telefonirao Trampu, apelujući na to da je sporazum vitalni element evropskog mira već proteklih 30 godina.
Vašington je protekle četiri godine, još od Obamine administracije, tvrdio da Rusija krši INF navodno razvijajući krstareće rakete srednjeg dometa. Moskva je u više navrata negirala ove tvrdnje, ističući na Amerikanci nisu predstavili dokaze koji podržavaju njihove optužbe. Vašington kaže da su njihove informacije klasifikovane, pa ne mogu biti javno otkrivene. To je teško uverljivo, s obzirom na ranije američke prevare oko oružja za masovno uništenje u Iraku, Iranu i Siriji.
U svakom slučaju, Amerikanci su ti koji prave veliku frku oko navodnog ruskog kršenja INF-a. Ako su Evropljani stvarno bili zabrinuti, zašto nisu digli buku? Činjenica da Evropljani mole Vašington da se pridržava INF-a sugeriše da oni nisu uvereni u tvrdnje o tome da Rusija predstavlja raketnu pretnju.
Štaviše, ako postoje sporovi i pritužbe sa američke strane, onda ih pustite da rešavaju te probleme kroz diplomatiju i pregovore.
Kaže se da SAD žele da umesto toga povećaju tenzije i rizike za rat na tako nesmotren način. To izdaje njihovu stvarnu agendu za pokušaj da militarizuju probleme, a ne da istražuju politička rešenja. Izgleda da se razlika svodi na to da SAD nemaju zapravo validan politički argument, tako da moraju koristiti svoju moć kroz militarizam kao način da prikriju svoj nedostatak racionalne validnosti.
Osnovni problem tenzija i navodnih kršenja INF sporazuma potiče od američke konfiguracije vojnih snaga koje se sve više približavaju ruskoj teritoriji. Ako su SAD iskreno zainteresovane da osiguraju bezbednost i mir u Evropi, onda bi saslušale zabrinutost Rusije oko provokativnog širenja NATO snaga pod vođstvom SAD-a ka njihovoj zapadnoj granici.
Kada je Regan potpisao INF sa Gorbačovim, radilo se o razumevanju i posvećenosti američke strane da njihova vojska ne napreduje ka Rusiji “ni za centimetar.“ Za 30 godina, američke snage su pregurale čitav put od Nemačke do Baltičkog i Crnog mora na prag Rusije. Vašington pokušava da uvrsti Ukrajinu i Gruziju u NATO savez, i zaista sprovodi vežbe sa ove dve bivše države Sovjetskog Saveza koje dele granice sa Rusijom.
Ako SAD sada ponovo instaliraju nuklearne rakete srednjeg dometa sa vremenom leta do Mosvke smanjenim na nekoliko sekundi, možemo kukati da je napuštanje INF-a ozbiljan prelazni korak ka nuklearnom ratu.
Izlaz iz ove gnusne dileme nije samo održavanje INF sporazuma. Pored toga, trebalo bi da se naveliko smanje NATO snage u Evropi na ruskoj zapadnoj, severnoj i južnoj strani. Samo ovog meseca, NATO održava svoje najveće ratne manevre još od Hladnog rata u arktičkom regionu na ruskoj granici sa 50.000 vojnika, uz pratnju nadzornih letova nad ruskom obalom.
Ludost američke smrtne želje za nuklarnim ratom mora prestati. Američka vladajuća klasa to neće zaustaiti jer je njihov mentalitet smrtne želje toliko ispunjen slepom arogancijom i neznanjem i toliko je integralan sa “normalnim“ funkcionisanjem njihovog kapitalističkog vojno-industrijskog kompleksa.
Rusija drži liniju sa svojim nesumnjivim vojnim sposobnostima i svojom principijelnom diplomatskom razboritošću. Ali vreme je da Evropljani iskorače i pokušaju da Amerikancima utuve nešto razuma.
Za početak, EU države bi trebalo da kažu Trampu da je bilo koji plan za ponovno instaliranje nuklearnog oružja srednjeg dometa na njihovom tlu nedopustiv.
Drugo, Evropljani moraju smanjiti širenje NATO-a ka ruskoj teritoriji.
Treće, oni treba da kažu Vašingtonu da je Rusija partner, a ne izganik za zloupotrebu u korist američkog militarizma i hegemonističkih ambicija.
Da li će Evropljani to uraditi? Njihovi lideri možda nemaju kičmu, ali građani Evrope će morati ako žele da spreče da njihov američki “saveznik“ podstakne nuklearnu kataklizmu. Američka arogancija podstiče evropsku pobunu protiv lidera koji žele smrt.
Webtribune.rs
