Spekulacije o mogućoj nuklearnoj eskalaciji ponovo su izbile u prvi plan, ovog puta kroz poruke koje stižu iz Moskve. U središtu pažnje su tvrdnje o navodnom prebacivanju nuklearne tehnologije Ukrajini, uz oštra upozorenja da bi takav potez imao ozbiljne posledice po širu bezbednosnu arhitekturu Evrope.
Ruska Spoljna obaveštajna služba tvrdi da Velika Britanija i Francuska razmatraju opcije za transfer nuklearnog oružja ili takozvane “prljave” bombe u Ukrajinu.
Prema istim navodima, London i Pariz već rade na tajnom prebacivanju neophodnih komponenti i tehnologija Kijevu, uključujući francuske bojeve glave male veličine za balističku raketu koja se lansira sa podmornica. Te informacije prenela je ruska agencija Tas, pozivajući se na izvore iz obaveštajnog sektora.
Na te tvrdnje reagovao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. On je na društvenoj mreži Maks ocenio da bi takav razvoj događaja predstavljao, kako je naveo, radikalnu promenu situacije.
U njegovoj interpretaciji, reč je o direktnom transferu nuklearnog oružja zemlji koja je u ratu. U tom kontekstu, poruka iz Moskve je prilično jasna: u slučaju da London i Pariz zaista predaju nuklearnu tehnologiju Kijevu, upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini, ali i nuklearni udar na Veliku Britaniju i Francusku, bili bi, kako je rekao, legalni i opravdani.
Medvedev je dodatno precizirao da, ukoliko bi došlo do takvog razvoja situacije, Rusija ne bi imala dilemu oko odgovora. Prema njegovim rečima, Moskva bi bila primorana da upotrebi bilo koje nuklearno oružje, uključujući i nestrateško nuklearno naoružanje, protiv ciljeva u Ukrajini koji predstavljaju pretnju po rusku državu.
Istovremeno je naglasio da bi, ako bude potrebno, nuklearno naoružanje moglo biti upotrebljeno i protiv zemalja dobavljača, koje bi time postale, kako je formulisao, saučesnici u nuklearnom sukobu sa Rusijom.
Takav scenario opisao je kao simetričan odgovor na koji Rusija, prema njegovim rečima, ima pravo. U diplomatskim krugovima ovakve izjave obično se tumače kao signal, pre svega politički, ali je činjenica da se rečnik poslednjih meseci ne spušta na niži ton. Naprotiv, sve češće se pominju termini koji su donedavno bili rezervisani za najcrnje analize bezbednosnih stručnjaka.
U ovom trenutku, sve ostaje na nivou tvrdnji i upozorenja. Nema javno potvrđenih informacija o stvarnom transferu nuklearne tehnologije, ali sama mogućnost da se takva opcija razmatra dovoljna je da podigne temperaturu na relaciji Moskva–London–Pariz.
U eri u kojoj se i poruke na društvenim mrežama tretiraju kao deo zvanične komunikacije, svaka izgovorena reč dobija dodatnu težinu.
Evropa se, tako, ponovo nalazi u prostoru između retorike i realnih poteza. Da li je reč o pritisku, preventivnom upozorenju ili uvodu u novu fazu konfrontacije, ostaje otvoreno pitanje.
U svakom slučaju, sama činjenica da se u javnom diskursu sve češće pominju nuklearno naoružanje, nestrateško nuklearno oružje i potencijalni udari na velike evropske sile govori da je bezbednosna ravnoteža ozbiljno uzdrmana. A kada se jednom pređe prag u retorici, istorija pokazuje da je povratak na staro sve teži.
