Naslovnica SPEKTAR Novo pojačanje za rusku vojsku: Pokrenuta serijska proizvodnja „termita“

SPEKTAR

Novo pojačanje za rusku vojsku: Pokrenuta serijska proizvodnja „termita“

4. децембар 2023.

Zahvaljujući „helikopterskom“ pogonu, „termit“ ima mogućnost smanjenja brzine leta skoro na nulu, tačnije može lebdeti u mestu, što znatno olakšava zadatke osmatranja željene oblasti ili izviđanja neprijateljskih položaja

Tokom Specijalne vojne operacije u Ukrajini Oružane snage Ruske Federacije imale su priliku da prvi put testiraju i steknu uvid u efikasnost pojedinih sistema, platformi i sredstava ratne tehnike. Pored ispitivanja sposobnosti novog naoružanja, sam intenzitet borbi i potreba za većom količinom sredstava svih vrsta, dovele su do još jedne pozitivne posledice po rusku odbrambenu industriju.

Naime, od početka SVO proizvodnja najrazličitijih sistema je u konstantnom porastu, a posebna pažnja posvećena je izradi ogromnog broja bespilotnih letelica (BPL). Tako je zahvaljujući potrebi za novim BPL pokrenuta i serijska proizvodnja daljinski upravljanih besposadnih platformi MDP-01 „termit“.

Reč je o bespilotnim letelicama koje je razvila „Naučno-proizvođačka kompanija Strela“, deo „Kronštat“ grupe u saradnji sa kocnernom „Kalašnjikov“. Prvi primerak predstavljen je javnosti 2020, ispitivanja su pokrenuta u novembru 2021, a prvobitan plan bio je da se „termit“ isporuči ruskim jedinicama tokom 2022. godine. Iz nepoznatih razloga nakon uspešno obavljene faze testiranja do pomenute isporuke nije došlo.

Međutim, nakon gotovo dve godine „zaborava“ tokom posete zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dimitrija Medvedeva, industrijskom parku Rudnevo u Moskvi, moglo se primetiti da je proizvodnja „termita“ u punom jeku.

Iako o ovome nije bilo zvaničnih informacija, na osnovu video snimaka posete može se zaključiti da je desetina primeraka skoro u potpunosti završena. Stoga bi se upotreba „termita“, tačnije ispitivanje u realnim borbenim uslovima moglo očekivati već tokom 2024. godine u okviru SVO.

[adsenseyu1]

Vojni dron zasnovan na civilnoj letelici

Kao osnov za razvoj „termita“ poslužila je civilna besposadna letelica BVS-VT 450 konstruisana 2016. godine, a ono po čemu se ove BPL ističu od drugih jeste konfiguracija pogona, budući da se radi o tzv. „helikopter-dronovima“. Za razliku od letelica poput „sirijusa“, i „ohotnika“ sa turboelisnim, odnosno turbomlaznim motorima nalik onima kod aviona, „termit“ je opremljen motorom i rotorom osposobljenim za vertikalno poletanje, koji su gotovo istovetni pogonskom sklopu helikoptera.

Ovde leži i ključna prednost „helikopter-dronova“ u odnosu na BPL sa „avionskim“ tipom pogona, jer se poletanje i sletanje može obavljati na bilo kojoj lokaciji, položaju ili improvizovanom mestu, u nepristupačnim područjima, kao i sa vozila, bez potrebe za specijalnim lanserom ili unapred pripremljenom pistom. Druga prednost ogleda se u visokoj otpornosti dizajna na vetar čime je znatno proširen opseg upotrebe, čak i pri nepovoljnim meteorološkim uslovima.

Na kraju, zahvaljujući „helikopterskom“ pogonu, „termit“ ima mogućnost smanjenja brzine leta skoro na nulu, tačnije može lebdeti u mestu, što znatno olakšava zadatke osmatranja željene oblasti ili izviđanja neprijateljskih položaja, bez potrebe za manevrisanjem i konstantnim preletima kao kod „avionskog“ tipa dronova.

Sa druge strane, glavni nedostatak ovog tipa letelica predstavlja relativno kratka autonomija leta i manji operativni domet u odnosu na konkurente sa „avionskim“ pogonom.

Iako se većina tehničko-taktičkih karakteristika „termita“ i dalje drži u tajnosti, procenjuje se da je većina osobina i letnih sposobnosti ostala nepromenjena, tj. ista kao kod civilne varijante. Zbog toga se pretpostavlja da je težina prazne letelice 270 kg, maksimalna poletna masa 450 kg, najveća brzina 150 km/h, brzina krstarenja 90 km/h, plafon leta 3.500 m, a autonomija leta šest sati.

Prema podacima sa vojno-tehničkog foruma „Armija 2021“, dužina „termita“ je pet m, a visina 2,3 m, zbog čega se za transport ovog drona na kratkim udaljenostima može koristiti automobil sa prikolicom. Kada je u pitanju transport na većoj udaljenosti, letelice se smeštaju u kontejnere i prevoze vozovima, brodovima ili transportnim avionima.

Laserski vođene rakete – glavni adut „termita“

Kao što je već pomenuto BPL „termit“ zasnovan je na civilnoj letelici, prevashodno korišćenoj za osmatranje, a ono što je taj dron pretvorilo u borbeni, tačnije višenamenski, jeste ugradnja nišanske stanice i lansera za rakete S-8L. Radi se o modifikaciji nevođenih raketa S-8 primarno namenjenih za borbene helikoptere, a varijanta prisutna na „termitu“ odlikuje se po glavi za poluaktivno lasersko samonavođenje.

Zahvaljujući opisanoj modifikaciji stepen preciznosti je drastično povećan, a jedini nedostatak u tom segmentu jeste uticaj nepovoljnih meteoroloških prilika poput padavina na jačinu laserskog zraka za navođenje. Međutim, lasersko samonavođenje je svakako bolja opcija od standardnih nevođenih raketa.

Pored novog uređaja za navođenje, na raketu su instalirana i preklapajuća krila u sredini. Maksimalni efektivni domet S-8L je šest kilometara, a zbog visoko-eksplozivne fragmentirajuće bojeve glave raketa se može koristiti za dejstvo po živoj sili, lako oklopljenim vozilima i utvrđenim položajima neprijatelja. Na osnovu do sada predstavljenih primeraka, očekuje se da će svaka letelica imati po tri lansera.

Takođe, savremena nišansko-osmatračka stanica i sistem upravljanja vatrom omogućavaju „termitu“ samostalno otkrivanje ciljeva, odnosno „slobodan lov“, dok odluka o dejstvu po konkretnoj meti ostaje u rukama operatera na zemlji.

Usled sve veće upotrebe, kao i efikasnosti malogabaritnih FPV (First Person View, FPV) dronova-multikoptera jasno je zašto se sve više pažnje posvećuje i BPL sa „helikopterskim“ pogonom. Veće dimenzije, nosivost, tj. količina naoružanja svakako čine „helikopter-dronove“ ubojitijim sredstvom, pogotovo kada se uzmu u obzir povećan domet i autonomija leta.

Stoga postoji ogromna šansa da će po završetku prve prozivodne serije, „termit“ doživeti vatreno krštenje na ukrajinskom ratištu. Ovo potvrđuje i dosadašnja praksa ruskih snaga, imajući u vidu činjenicu da je prva upotreba nemalog broja sistema obavljena upravo u okviru SVO.

(rt.rs)