Evropska unija usvojila je novi, devetnaesti po redu paket ograničenja prema Rusiji, čime je otvorila novu fazu ekonomskog pritiska na tržište energenata.
U centru pažnje su transportna ograničenja i zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa (TPG), ali i širenje crne liste tankera koji se povezuju sa takozvanom „flotom u senci“. Reč je o 117 brodova koji, prema evropskim navodima, prevoze naftu i gas mimo standardnih trgovačkih kanala.
Zvanično, nova pravila stupaju na snagu 25. aprila 2026. za kratkoročne ugovore, a 1. januara 2027. za dugoročne. Od tih datuma biće zabranjena kupovina, uvoz ili prenos TPG-a koji potiče iz Rusije.
U istom saopštenju, koje je na društvenoj mreži X objavio šef diplomatije Holandije David van Vil, navodi se da je „ukupno 564 brodova sada pod evropskim sankcijama“.
Istovremeno, američki Sekretarijat za finansije uveo je dodatne mere prema 28 podružnica „Rosnjefta“ i šest kompanija koje posluju u okviru „Lukoila“. Američke firme imaju rok od mesec dana da prekinu sve ugovore s njima.
Prema analitičarima, zajednički potez EU i SAD predstavlja najdirektniji udar na energetski sektor Rusije, čiji su prihodi u 2025. procenjeni na više od 8 biliona rubalja, odnosno oko 3,7% BDP-a.
Ali suštinski izazov, smatraju stručnjaci, odnosi se upravo na flotu u senci. Ta mreža brodova, koji plove pod zastavama različitih država, omogućava transport nafte ka zemljama koje ne učestvuju u sankcijama.
Aleksandar Frolov, zamenik direktora Instituta za nacionalnu energetiku, objašnjava da više od polovine izvoza nafte i gasa iz Rusije polazi iz luka Primorsk i Ust-Luga. „Evropske mere imaju cilj da preseku upravo taj koridor. Naftu iz Novorosijska ili sa Dalekog istoka teško da mogu da zaustave“, kaže on.
U praksi, dodaje Frolov, ograničenja su do sada imala skroman efekat. „Brodovima u senci samo je zabranjeno da pristaju u evropske luke i koriste usluge evropskih osiguravača. Te probleme su već rešili — postoje alternativni partneri, osiguravači i luke.“
U javnosti se međutim sve više govori o mogućnosti zadržavanja tankera pod sumnjom na kršenje sankcija. Početkom godine finske specijalne jedinice zaustavile su brod „Eagle S“, koji je plovio pod zastavom Ostrva Kuka, dok su u aprilu estonske vlasti privremeno preuzele kontrolu nad tankerom „Kiwala“. Ti incidenti podigli su tenzije u regionu i otvorili pitanje — gde je granica između kontrole i provokacije?
Ruski zvaničnici tvrde da su takve situacije „rizične po bezbednost civilne plovidbe“. Tokom maja, kako navode estonske vlasti, vojni avion Su-35S navodno je nakratko ušao u njihov vazdušni prostor dok je štitio tanker „Jaguar“ od pokušaja zadržavanja. Iako nije došlo do sukoba, događaj je pojačao zabrinutost da bi eskalacija mogla izbiti upravo na Baltiku.
Francuska mornarica takođe je krajem septembra zaustavila tanker „Boracay“ koji je isplovio iz Primorska, navodeći „nepoštovanje propisa“. Incident je izazvao burne reakcije u Moskvi, a evropske institucije ubrzo su najavile formiranje posebne koordinacije za praćenje flote u senci. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas izjavila je da je „potrebno sistematsko delovanje protiv neregularnog transporta energenata“.
Analitičari se razilaze oko posledica. Vojni komentator Ivan Konovalov smatra da će Rusija verovatno pojačati prisustvo svojih brodova u Baltičkom moru i Atlantskom okeanu: „To nije demonstracija sile, već signal da bezbednost trgovine mora biti obezbeđena.“
Njegov stav deli i stručnjak za bezbednost Jurij Knutov, koji podseća da su slične konvoje koristile međunarodne misije u zonama gde su delovali pirati.
Sa druge strane, evropski izvori tvrde da „nema govora o oružanim akcijama“, već da se radi o „primeni propisa o sankcionisanim brodovima“. Ipak, činjenica da se sve više brodova zadržava u međunarodnim vodama pokazuje koliko je situacija delikatna.
Finski ministar Antti Häkkänen potvrdio je da se primećuje „vojno prisustvo u pratnji tankera flote u senci“ u Finskom zalivu, što označava „novu realnost u regionu“.
Mnogi posmatrači ocenjuju da je ekonomski pritisak prerastao u borbu za kontrolu transportnih ruta. Evropa pokušava da zatvori svaku mogućnost zaobilaženja sankcija, dok ruska strana insistira na slobodi plovidbe.
Hoće li mere EU zaista ograničiti izvoz i doneti željeni efekat, ili će otvoriti još širu konfrontaciju na moru, ostaje otvoreno pitanje. Za sada, Baltičko more postaje pozornica gde ekonomija i geopolitika ponovo plove u istom pravcu – ali ne nužno mirno.
Webtribune.rs
