Na Globalnom atomskom forumu u Moskvi Vladimir Putin iznenadio je mnoge direktnim porukama o tome kako Rusija vidi budućnost energetike.
U svom govoru predsednik je istakao da se svet suočava s ozbiljnim izazovom – prema projekcijama, resursi uranijuma mogli bi da budu iscrpljeni već do 2090. godine, a postoji mogućnost da se taj trenutak dogodi i ranije. Ova procena, kako je preneo RIA Novosti, stavlja pod lupom čitavu industriju.
Putin je pritom naglasio da se već radi na rešenju koje bi moglo promeniti pravila igre. Do 2030. godine u Tomskoj oblasti trebalo bi da bude pokrenut prvi svetski nuklearni energetski sistem sa zatvorenim ciklusom goriva.
Ideja je da gotovo 95 procenata istrošenog goriva ponovo ulazi u upotrebu u reaktorima. To znači da se ne radi samo o očuvanju ograničenih resursa, već i o smanjenju nagomilavanja radioaktivnog otpada – pitanja koja decenijama vise u vazduhu bez pravog odgovora.
„Ovo je zaista revolucionarni razvoj ruskih naučnika i inženjera“, rekao je Putin, objašnjavajući da će upravo ovaj zatvoreni ciklus omogućiti dugoročnu održivost nuklearne energije.
Reč je o sistemu koji može istovremeno da reši dva problema: dostupnost goriva i odlaganje otpada. Jedan deo stručnjaka vidi u tome ključ za stabilnost, drugi ipak ostavljaju prostor za sumnju, podsećajući da su ovakvi projekti ranije nailazili na tehničke i finansijske prepreke.
No, nije se sve završilo na tome. Putin je otvorio i još jednu temu – plutajuće nuklearne elektrane. Najavio je da će Rusija uskoro masovno proizvoditi takve objekte, koji bi mogli da se postavljaju tamo gde je energetska mreža slaba ili nepostojeća.
Plutajuće elektrane već godinama izazivaju podeljena mišljenja: s jedne strane, predstavljaju fleksibilno i brzo rešenje, s druge strane otvaraju pitanja bezbednosti i logistike.
Kombinacija zatvorenog ciklusa goriva i mobilnih rešenja na vodi ukazuje na to da Rusija planira da zadrži vodeću ulogu u oblasti nuklearne energije, ali i da se pripremi za budućnost u kojoj će snabdevanje uranijumom postajati sve izazovnije.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje – da li će ovaj ambiciozni plan biti dovoljan da odgovori na globalne potrebe u narednim decenijama ili će se pojaviti nova tehnologija koja će sve izokrenuti?
Upravo tu neizvesnost danas podseća koliko je energetski pejzaž nestabilan i koliko brzo može da se promeni.
Webtribune.rs
