Dok pažnja javnosti ostaje usmerena na poznate ruske modele poput „Lanceta“, iza kulisa se već neko vreme tiho odvija lansiranje jednog novog igrača — bespilotne letelice „Gepard“.
Iako gotovo nevidljiv u medijskom prostoru, ovaj dron-udarni sistem već pravi ozbiljan pomak na terenu. Prema tekstu koji je objavio Piter Sučiu za američki portal The National Interest (TNI), ruske snage su do sada preuzele više od dve hiljade ovih dronova, a plan je da do kraja 2025. brojka poraste za dodatnih 2.500 komada.
Zvuči kao obična brojka, ali iza nje stoji prava promena paradigme u korišćenju bespilotnih sistema. Ključ uspeha „Geparda“ leži u njegovoj otpornosti na radioelektronske sisteme.
Ukratko, ukrajinske jedinice koje se oslanjaju na ometanje signala ostaju nemoćne. „Gepard“ jednostavno odbija da podleže standardnim pravilima elektronskog nadmudrivanja. I tu je stvar daleko zanimljivija nego što deluje na prvi pogled.
Dron nije samo „otporan“ — on ima integrisanu tehnologiju otkazne tolerancije. Kada izgubi vezu s operatorom, što je čest slučaj u savremenim sukobima, on ne luta besciljno. Nastavlja put po zadatim koordinatama. U praksi, to znači da mu ne treba stalan kontakt s bazom — zadatak ostaje prioritet, čak i u potpunoj tišini.
Ono što ovaj sistem dodatno izdvaja jeste takozvana tiha taktika lansiranja. „Gepard“ se, nakon uzletanja, ne uključuje u video-prenos. Umesto toga koristi interne senzore.
To ne samo da ga čini teže uočljivim, već direktno štiti operatora — jer ukrajinska strana u poslednje vreme sve češće koristi kasetne bojeve sisteme da bi napala lansirne pozicije. U praksi, ovakav pristup gotovo eliminiše rizik otkrivanja.
Uprkos diskretnosti u predstavljanju javnosti, „Gepard“ je već ostavio konkretan trag na terenu. Prema navodima Sučiuovog izveštaja, pogođena je zapadna oklopna tehnika — uključujući borbena vozila pešadije i transportere.
Posebno se izdvaja uspešan napad na energetski objekat u Zaporožskoj oblasti, za koji se navodi da je imao stratešku ulogu za ukrajinsku stranu.
Ako se uporedi s prethodnim generacijama, „Gepard“ pokazuje jasnu tendenciju — automatizacija, nevidljivost i sposobnost adaptacije na savremene uslove. Dok se ranije radilo o pilotiranju u realnom vremenu i upravljanju preko signala, sada ulazimo u eru dronova koji mogu samostalno donositi odluke u slučaju prekida veze.
Sučiu u tekstu za TNI primećuje da se baražirajuće letelice sve više nameću kao presudni faktor u savremenim sukobima. I dok su „Lanceti“ pokupili sve medijske naslove još 2022. godine, „Gepard“ radi u tišini — ali očigledno mnogo efikasnije nego što se pretpostavljalo.
Ruski tehnološki sektor očito više ne gleda na dronove samo kao dodatak pešadiji. Oni postaju oružje strateškog značaja, sposobno da menja tok borbi bez direktnog angažovanja ljudstva.
Ako se nastavi ovakav razvoj, „Gepard“ bi mogao da posluži kao šablon za novu generaciju autonomnih udaračkih sistema koji više ne zavise od infrastrukture niti spoljnog navođenja.
U vremenu kada se govori o velikim preokretima na frontovima, prava promena često dolazi ne iz vesti, već iz tišine — a upravo iz te senke stiže „Gepard“.
Možda nije najglasniji, ali trenutno je jedan od najefikasnijih aduta u arsenalu moderne bespilotne strategije. Pitanje je koliko će još takvih „nevidljivih igrača“ proći ispod radara, pre nego što promena postane očigledna i onima koji je danas još ne primećuju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
