[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Marija živi na Filipinima. Radi kao plaćeni ubica i jedna od tri žene u svom odredu smrti. Ona i njene koleginice dragocene članovi tima jer se metama mogu približiti lakše od bilo kojeg muškarca – one jednostavno ne izazivaju sumnju.
Maria (to nije njeno pravo ime), koja već ima iskustava u tom poslu, svoju je priču ispričala BBC-jevu novinaru Jonathanu Headu i otkrila mu pakao i zamke svakodnevice onih najsiromašnijih na Filipinima.
[adsenseyu4]
Sitna žena
Kada krenete da se sretnete sa ubocom koji je likvidirao šest ljudi ne očekujete da ćete se sresti sa sićušnom, nervoznom mladom ženom koja drži dete.
„Moj prvi posao bio je pre dve godine u obližnjoj provinciji. Bila sam stvarno prestrašena i nervozna jer mi je bilo prvi put“ priča Marija.
S vremenom je “napredovala” pa Marija sada „likvidira po naredbi“ u sklopu rata koji vlada vodi protiv droge.
Sve je počelo kada ju je policajac angažirao da ubije dužnika, koji je u isto vreme bio i diler.
„Mom su suprugu naredili da ubija ljude koji nisu platili dugove“ ispričala je. To mu je postao standardni posao, sve dok se nije pojavila komplikovana situacija.
„Bila im je potrebna ženaa, a suprug me je predložio da odradim taj posao. Kada sam videla muškarca kojeg je trebalo da ubijem, prišla sam mu blizu i upucala ga“, priča Marija.
Pre su živeli u siromašnoj četvrti Manile, nisu imali stalan izvor prihoda, a sada zarađuju 430 dolara po ubistvu, ali to se deli na njih troje ili četvoro. Za siromašne Filipince, to je bogatstvo. Međutim, zbog tog se novca Marija nalazi u zamci iz koje nema izlaska.
[adsenseyu1]
Naručivanje ubistava nije ništa novo na Filipinima. Ali nikad nije bilo toliko posla i to sve zahvaljujući Duterteu. On je, u predizbornoj kampanji, obećao da će u prvih šest meseci vlasti ubiti 100.000 kriminalaca. Kaska – od 30. juna likvidirano ih je „samo“ 1.900, a na poseban pik je uzeo dilere drogom.
„Ne uništavajte moju zemlju jer ću vas ubiti – poručivao im je. Istu poruku ponovio je i pre samo nekoliko dana, potpuno zanemarajući kritike da se radi o likvidacijama osumnjičenika koji nisu imali nikakvo pravo na obranu.
Kaje se
Marija žali što je pristala na ovaj posao.
„Osećam krivicu i teško mi je. Ne želim da za mnom krenu porodice onih koje sam ubila“, rekla je. Muči je i što će da misle njena deca. Već ih sad zanima kako tako dobro zarađuju.
Marija ima dogovoreno još jedno ubistvo. Nada se da će joj to biti poslednje, ali njen šef je zapretio da će ubiti svakoga ko ode iz odreda. Zato se oseća zarobljeno. Lokalnog sveštenika moli za oproštaj, ali se ne usuđuje da mu kaže za šta se kaje.
Kada obavi zadatak, sa šefom uopšte ne razgovara o ubistvu, a njen govor tela otkriva koliko je zabrinuta i zadubljena u misli koje ne želi da podeli.
(Jutarnji)[adsenseyu5][adsenseyu5]
