Pre pedeset godina, samo pet od atentata na predsednika SAD Džona F. Kenedija, ubijen je njegov mlađi brat Robert F. Kenedi, koji je za mnoge pripadnike izbornog tela demokrata predstavljao svojevrsnu nadu.
Danas, knjiga „Ubistvo Roberta F. Kenedija“ iz pera autora Tima Tatea i Brada Džonsona, baca novo svetlo na zločin i budi sumnju u to da li je smrtonosni metak zaista došao iz pištolja osuđenog atentatora Sirhana Sirhana, piše „Dejli mejl“.
Te 1968. godine, nakon što je završio govor, Robert F. Kenedi pošao je kroz kuhinju ka zakazanoj konferenciji za medije, ali njegov put je zaustavljen jer se pojavio mladić koji je samo podigao ruku i odmah zapucao. Nakon drugog pucnja osoblje se borilo sa napadačem, a on je ispraznio ceo šaržer od osam metaka.
Pored Roberta Kenedija, tom prilikom je pogođeno još pet osoba, ali one nisu dobile povrede opasne po život. S druge strane, borba za njegov život je uveliko trajala – odmah je tražen doktor, a uskoro je prebačen i u bolnicu.
Napadač je uhapšen, ali nije želeo da se predstavi, pa je kao „Džon Do“ (NN lice) optužen po šest tačaka za ubistvo. Ipak, nekoliko sati nakon hapšenja, u policijsku stanicu je došao Adel Sirhan koji je, nakon provere, potvrdio da je u pitanju njegov dvadesetčetvorogodišnji brat.
Pre pedeset godina, dokazi protiv Sirhana Sirhana, kako je utvđeno da se zove, bili su neoborivi. Uhapšen je samo nekoliko minuta nakon zločina i u njegovoj ruci je bio pištolj. Bilo je svedoka koji su potvrdili da je on pucao. Pištolj koji je zaplenjen bio je u vlasništvu njegovog brata. Iskorišćeno je svih osam metaka.
Takođe, policija je u njegovoj kući pronašla rukom ispisanu poruku u kojoj Sirhan piše o želji da ubije Kenedija. Ipak, pored svega toga bilo je i drugih stvari. Na primer, nekoliko minuta nakon napada, policija je već pronašla dokaze koji su ukazivali na to da je postojao i drugi napadač, ali su insistirali na tome da je Sirhan samostalno izvršio atentat, piše „Dejli mejl„.
Godinama kasnije, brojni novinari i istražitelji su počeli da skreću pažnju na to da postoje mnoge nedoslednosti u policijskoj istrazi, pa su i autori pomenute knjige, kako navode, počeli da pregledaju dokazni materijal, ubeđeni da još ima ozbiljnih pitanja koja su ostala bez odgovora. Sve su proveravali i prešli hiljade originalnih dokumenata i forenzičkih analiza snimaka i fotografija, a uspeli su i da pronađu mnoge važne svedoke.
https://youtu.be/bsYLelmN6BA
– Sve što smo uradili dovelo nas je do zapanjujućeg otkrića – Sirhan Sirhan, danas sedamdesetčetvorogodišnjak, nikako nije mogao da ubije Roberta Kenedija – navode autori.
Ispaljeno čak 14 metaka?
Nakon pucnjave, Divejn Vulfer, glavni kriminolog policijske stanice zadužene za slučaj, zajedno sa fotografom nacrtao je mapu koja je pratila tragove putanje svakog od osam metaka ispaljenih iz Sirhanovog pištolja. Nažalost, kako tvrde autori knjige, ta mapa je ostala nedovršena, pa u njoj nisu pomenute dodatne rupe od metaka koje su primećene u drvenom podu prostorije. Na primer, zvanične policijske fotografije pokazuju još dve u razdelniku duplih vrata, a njih je nedugo nakon pucnjave proveravao i Vilijam Bejli, agent Federalne službe bezbednosti (FBI) koji je o tome rekao: „Zapravo ste mogli da vidite osnovu metka u svakoj rupi. Svako ko kaže bilo šta drugačije, ne zna o čemu govori“.
Pre nego što je medijima zabranjen ulaz u tu prostoriju, fotograf agencije AP takođe je slikao nekoliko fotografija na kojima se vide dva policajca u civilu koji su pokazivali prema rupi od metka zaglavljenoj u drugom okviru vrata. Prema rečima jednog od njih, u toj rupi je takođe bio metak. Ipak, celu drvenariju je kasnije uništila policija, ali ako se u obzir uzmu svi neobjašnjeni tragovi metaka, čini se da je najmanje 14 ispaljeno. Sirhan je imao jedan pištolj sa osam metaka.
Postojala je još jedna uznemirujuća protivrečnost – Sirhanov pravni tim je angažovao jednog od najboljih balističkih stručnjaka koji je pregledao metke koje je pronašla policija. Pod zakletvom, on je rekao da je pronašao bitne razlike između metka kojim je pogođen Kenedi i onog kojim je ranjen jedan televizijski direktor koji se našao pored njega u trenutku napada. Prema mišljenju tog stručnjaka, ta dva metka nisu mogla da budu ispaljena iz istog oružja.
Svinjske uši kao test
Glavni islednik Los Anđelesa, Tomas Noguči, otkrio je da je smrtonosni hitac ispaljen u potiljak Kenedijeve glave. To bi značilo da je napadač morao da bude iza njega kada je pucao, ali i pored toga zapravo sva četiri metka kojima je on pogođen ispaljena su s leđa, iz uglova prema gore i to iz neposredne blizine. Takođe, testovi koji su odrađeni na kosi senatora pokazali su da je ona sadržala minijaturne segmente metaka i čestice ugljenika.
Nakon svega toga, Noguči je zaključio da je pištolj morao da bude na oko tri centimetra od Kenedijeve glave. Da bi potvrdio tvrdnju, naručio je sedam svinjskih ušiju sa lokalne farme, te naložio jednom policajcu da zapuca u njih s precizno određenih razdaljina, pa ih je nakon toga ispitao na ostatke oružja. Otkrio je da je imao neoborive dokaze o razdaljini napadača i žrtve i da je njegova procena bila tačna – oko tri centimetra od Kenedijevog desnog uveta. Problem je bio što su svi glavni svedoci ubistva govorili isto – Sirhan je sve vreme bio ispred senatora. Karl Uker, koji je pratio Kenedija u tu prostoriju, rekao je: „Saopštio sam zvaničnicima da se Sirhan nikada nije dovoljno približio za takav pucanj. Nikad“.
„Dakle, ako su islednik i glavni svedoci u pravu, Sirhan nije ispalio nijedan od metaka kojima je Kenedi pogođen. Ipak, čini se da su zvaničnici želeli da zatvore svaki pravac istrage koji je navodio prema tome da je postojao još jedan napadač. Noguči je čak kasnije otkrio da su mu naložili da ništa ne govori, ali je to odbio, a kada je islednik pozvan da svedoči, njegove reči su brzo prekinute“, navode autori, te dodaju da je Noguči otpušten dve nedelje nakon suđenja jer se „hvalio obdukcijskim izveštajem misleći da će ga proslaviti“, ali je odlučio da se bori, angažovao je advokata i Los Anđeles je na posletku morao da ga vrati u službu.
Zbunjena policija
Što je više policija istraživala prošlost napadača, to su postajali zbunjeniji. Naime, niko od njemu bliskih osoba i kolega nije mogao da se seti da je Sirhan ikada pokazao bilo kakvo zanimanje za politiku. Njegov najbolji prijatelj Ivan Valjadres Garsija nije mogao da poveruje da bi Sirhan, koga je opisao kao neverovatno ljubaznog, osetljivog i brižnog mladića, ikada mogao da zapuca na Kenedija koga čak nikada nije ni pomenuo. Policija je spekulisala da je počinio ubistvo zbog toga što je senator otvoreno iskazivao podršku Izraelu, a Sirhan je rodom Palestinac.
Nekoliko meseci pre ubistva, Sirhan je razvio novi hobi – streljanu, a 12 sati pre napada, on je primećen u jednom streljačkom klubu što je policiji i pripadnicima FBI-a dalo nadu u to da će možda pronaći nove dokaze, ali onda je tokom saslušanja vlasnik kluba rekao nešto neobično: „Nedugo nakon što je Sirhan stigao došla je i devojka plave kose koja je imala dvadesetak godina. Počeli su da pucaju, pa joj je Sirhan ponudio pomoć, ali ona mu je rekla: ‘Skloni se od mene, prepoznaće te'“.
Audio snimak
Neposredno pred pucnjavu, novinar iz Kanade slučajno je upalio svoj diktafon. Snimak je poslao FBI, ali oni nisu videli njegovu važnost, ali su autori knjige odlučili da ga provere. Zatražili su kopiju, a onda su kontaktirali neke od najvećih svetskih stručnjaka za zvuk.
Utvrđeno je da je definitivno bilo više od osam metaka, ali ne samo to već i da su neki ispaljeni u otprilike sličnom vremenu što potvrđuje tvrdnju da je bilo više napadača. Ipak, jedan drugi stručnjak je zasebno sproveo istragu i on tvrdi da je definitivno bilo osam metaka, ali i da postoji „nekoliko neobjašnjivih zvukova na traci“. Takođe, snimak je proverio i FBI 2012. godine, a oni su saopštili da je traka bila „previše slabog kvaliteta da bi moglo da se potvrdi koliko je bilo pucanja i da li su uopšte u pitanu pucnji“.
„S obzirom na to da je svaki drugi stručnjak uspešno potvrdio da se radi o zvucima pucnja, nemogućnost FBI da to utvrdi je neobjašnjiva“, navode autori.
Na suđenju Sirhanu, nije ni pomenuta mogućnost postojanja drugog napadača jer se odbrana fokusirala na to da ga spase smrtne kazne, a da bi to uspeli odlučili su da ga predstave kao osobu koja ima mentalnih poteškoća. Njega je u zatvoru pregledalo devet psihijatara i psihologa svi su došli do istog zaključka, različitih varijacija – Sirhan je mentalno oboleo. On je osuđen na smrtnu kaznu, ali nakon 18 meseci Kalifornija ju je izbacila, pa je presuda preinačena u doživotnu robiju.
(Blic)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
