Svake godine, milioni žena se okupljaju kod svojih lekara da obave svoju godišnju mamografiju, pregled za rak dojke koji uključuje pritiskanje ženskih grudi između dve metalne platforme da se otkriju tumori.
Ali hirurzi svuda počinju da dovode u pitanje ovu kontroverznu praksu, čije studije pokazuju da nije ni efikasno sredstvo za proveravanje, i da je zapravo štetna za tela žena koje je obavljaju, pišu „Naturalblaze.com“, „Ncbi.nlm.nih.gov“ i „Nejm.org“
[adsenseyu1]
Javnosti je rečeno da je mamografija jedini način za rano otkrivanje raka dojke, ali pregledom osam naučnih studija u kojima se procenjivao postupak, je utvrđeno da mamografija nije ni efikasna ni bezbedna.
Nakon razmatranja podataka na više od 600.000 žena starosti između 39 i 74 godine, koje su rutinski odlazile na proceduru, istraživači su otkrili da su mnoge žene dobijale pogrešnu dijagnozu. Mnoge od tih istih žena su posledično pogrešno lečene hemoterapijom, što je rezultiralno njihovom brzom umiranju.
Kako je objavljeno u Cochrane Database of Systematic Reviews, pregledom je zaključeno da mamografija izaziva više štete nego koristi, jer mnogo više žena na kraju dobija pogrešnu dijagnozu i pogrešno lečenje. Stoga je postupak poznat kao mamografija zastarela kazna koja pripada istorijskim knjigama neuspelih medicinskih tretmana, a ne prvim redovima ženske medicine.
“Ako pretpostavimo da pregled smanjuje smrtnost od raka dojke za 15% i da su pogrešne dijagnoze i pogrešno lečenje na 30%, to znači da će na svakih 2.000 žena koje obavljaju pregled tokom 10 godina, jedna izbeći smrt od raka dojke a 10 zdravih žena, koje inače ne bi imale dijagnozu da nije bilo pregleda, će se lečiti nepotrebno,“ zaključili su autori.
Grupa vrhunskih medicinskih stručnjaka priznaje da mamografija donosi više štete nego koristi
Godinu dana nakon što je ova studija objavljena, objavljena je i druga u The New England Journal of Medicine (NEJM) sa sličnim zaključkom. Tim medicinskih stručnjaka koji je uključivao medicinskog etičara, kliničkog epidemiologa, farmakologa, onkološkog hirurga, medicinsku sestru, advokata i zdravstvenog ekonomistu, je zaključio da su tvrdnje medicinske industrije o prednostima mamografije u suštini koještarije.
Oni su utvrdili da na svakih 1.000 pregledanih žena u SAD tokom 10-godišnjeg perioda pregleda počevši sa 50 godina, jedna smrt od raka dojke će biti sprečena, dok će šokantnih 490 do 670 žena biti lažno pozitivne, a 70 do 100 bi prolazilo kroz nepotrebnu biopsiju. Između 3 i 14 ovih žena, otkrila je studija, bi takođe dobilo dijagnozu benigne forme raka koji nikad ne bi ni postali “klinički vidljivi.“
Ovu studiju iz Švajcarske potvrđuje još jedna iz Kanada – 2014 Canadian National Brest Screening Study – kojom se zaključuju da pregledi mamografijom ne smanjuju stopu smrtnosti od sraka dojke više od jednostavnog fizičkog pregleda. Drugim rečima, postupak je potpuno nepotreban, a u mnogim slučajevima i izuzetno štetan.
I ta lista se nastavlja sa podacima iz Norveške i drugih mesta kojima se potvrđuje da mamografija nije ono što bi trebalo da bude. Podaci SAD-a koji zahvataju skoro 40 godina, pokazuju da je sve više žena sa pogrešno dijagnostikovanim rakom dojke zbog mamograma nego što je onih sa uspešno rano dijagnostikovanim rakom dojke kako bi se zaštitile od metastaza.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3912″]Ovo predstavlja izuzetno loše podatke koji dovode u pitanje zašto se mamografija i dalje koristi kada je jasno da ne deluje.[/stextbox]
“Verujem da ako ste imali tumor, poslednja stvar koji bi želeli da uradite je da zdrobite taj tumor između dve ploče, jer bi ga to raširilo,“ rekla je dr Sara Mibil, lekar opšte prakse, u dokumentarnom filmu The Promise.
Webtribune.rs