Amerika namerava da razmesti nove projektile u azijsko-pacifičkoj regiji. Time će zapretiti ne samo Kini, već i Rusiji. Moskva i Peking će možda morati da se ujedine protiv zajedničke pretnje i već se čuju ideje o stvaranju rusko-kineskog sistema protivraketne odbrane i pretvaranju Šangajske organizacije za saradnju u vojni blok.
Vašington razgovara sa svojim saveznicima u Aziji o razmeštaju novih američkih projektila u azijsko-pacifičkoj regiji. Andrea Tompson, zamenica načelnika Državnog sektora za kontrolu oružja i međunarodnu bezbednost, uverava kako to nije jednostrana odluka Sjedinjenih Država i partnerske države će odlučiti hoće li ili neće rasporediti ove rakete.
[adsenseyu1]
Amerikanci su počeli da razgovaraju o raspoređivanju novih raketa u inostranstvu nakon povlačenja iz ugovora o raketama srednjeg i kratkog dometa s Rusijom, koji ne postoji od početka avgusta. Prema Andrei Tompson, reakcija saveznika SAD-a na izlazak iz Ugovora INF “bila je pozitivna”. Međutim, Sjedinjene Države očekuju da u radu na novom sporazumu o ograničavanju raketnog oružja neće učestvovati samo Moskva, nego i Peking.
Činjenicu da se Vašington okreće prema Aziji potvrđuju reči američkog ambasdora u Rusiji Džona Hantsmana. U intervjuu za radio “Eho Moskve” diplomata je rekao da Sjedinjene Države ne planiraju da razmeste rakete srednjeg i kratkog dometa u Evropi. Podsetio je na reči novog američkog ministra odbrane Marka Espera da “čak i ako budu potrebni sistemi ove klase oružja, oni će najverovatnije biti postavljeni na prvi lanac ostrva u azijsko-pacifičkoj regiji, a ne u Evropi”.
Značajno je da se čelnik Pentagona zalagao za raspoređivanje raketa srednjeg dometa na kopnu u Aziji samo dan nakon što je Ugovor INF prestao da postoji. Prema njegovim rečima, ta odluka bi se mogla doneti u narednim mesecima.
Izjava Pentagona govori o potrebi “nove ere” u kontroli naoružanja i poziva Rusiju i Kinu da sednu za pregovarački sto. Štaviše, Pentagon je zvanično objavio da od 2017. sprovodi istraživački i razvojni rad na stvaranju nuklearnih kopnenih projektila koji su zabranjeni Ugovorom INF. Ali sa izlaskom iz ugovora američka priča počinje da se menja.
Marku Esperu je odgovorilo kinesko Ministarstvo spoljnih poslova. U Pekingu su obećali da će preduzeti mere odmazde, jer bi pojava američkih projektila u regiji imala izuzetno negativan uticaj na međunarodnu i regionalnu bezbednost. Kina je izrazila nadu da Sjedinjene Države neće preduzimati akcije koje bi “narušavale međunarodni i regionalni mir”.
[adsenseyu1]
Planove Amerikanaca su komentarisali i u Pjongjangu. Centralna telegrafska agencija Koreje objavila je članak kojim južnokorejske vlasti poziva da preispitaju planove o razmeštanju američkih raketa srednjeg dometa u zemlji.
“Planovi za raspoređivanje novog oružja u Južnoj Koreji, uključujući američke raketne odbrambene sisteme THAAD, mogli bi dovesti do povećane napetosti u regiji, kao i do početka novog hladnog rata i još jedne trke u naoružanju”, kaže zvanična agencija Severne Koreje.
Prema stručnjacima, Pentagon bi na dalekom istoku mogao da rasporedi zemaljske projektile Tomahawk i Pershing II, koji su ranije bili obuhvaćeni Ugovorom INF. Sjedinjene Države sigurno mogu razmestiti projektile u savezničkim zemljama, Južnoj Koreji i Japanu, jer dobijanje pristanka vlada tih država za SAD nije problem. Jednom raspoređeni, projektili će biti usmereni protiv Kine i protiv objekata u istočnim delovima Rusije.
Amerikanci bi rakete takođe mogli da razmeste u Vijetnamu i na Filipinima, kako bi odvratili Kinu. Osim toga, elementi američkog sistema protivraketne odbrane u Japanu i Južnoj Koreji prvenstveno su usmereni protiv Kine i Rusije, iako u Vašingtonu svoje postupke zvanično objašnjavaju željom da zaštite saveznike od nuklearne pretnje Severne Koreje.
Nema sumnje da će razmeštanje novih američkih projektila u azijsko-pacifičkoj regiji pogoršati međunarodnu situaciju. Ali posledice za SAD mogu biti gore od očekivanih, jer će se zbog američke pretnje Moskva i Peking dodatno zbližiti, iako već sada mnogi saradnju Rusije i Kine nazivaju „strateškim partnerstvom“.
U pozadini uništenja sistema nuklearne bezbednosti, Rusija i Kina treba da razmišljaju o stvaranju zajedničkog sistema protivraketne odbrane. S vremenom, Šangajska organizacija za saradnju (SCO) može postati vojna organizacija i u okviru nje se može formirati bezbednosna struktura. Već se ide prema tome, a potez Vašingtona samo može ubrzati ovaj proces.
Svi vojni stručnjaci u Rusiji se slažu da će američke rakete u azijsko-pacifičkoj regiji biti pretnja ne samo Kini, već i Rusiji, jer će Pentagon na dometu imati ruske, strateške, nuklearne snage na Kamčatki.
Međutim, deo vojnih stručnjaka u Rusiji je protiv ideje stvaranja rusko-kineskog sistema protivraketne odbrane, iz razloga što Moskva treba da koristi vlastite tehnologije i ne treba da ih deli čak ni sa Kinom.
“Danas je Kina naš prijatelj, a sutra možda neće biti. Ne smemo stvarati zajednički sistem protivraketne odbrane, već treba zajednički da preduzimamo mere za suzbijanje američke hegemonije”, rekao je poznati vojni stručnjak i ruski akademik Konstantin Sivkov.
“SAD uporno teže svetskoj dominaciji i usput pokušavaju da sruše i Rusiju i Kinu. Dakle, ove dve zemlje imaju sve razloge da preduzmu sve mere u slučaju zajedničkog rata protiv Sjedinjenih Država i da se pripreme za višestruki sukob koji će pokriti različite aspekte”, dodao je Sivkov.
Međutim, profesor s Akademije vojnih nauka Vadim Kozjulin veruje da će pretnja razmeštanja američkih projektila u Tihom okeanu ostati na nivou retorike. Podsetio je da je američki predsednik Donald Tramp govorio “kako želi da započne pregovore o ograničavanju strateškog oružja”.
“Amerikanci očekuju da će Kinu uvući u taj dijalog. Moguće je da informacije o planovima SAD-a za raspoređivanje projektila u azijsko-pacifičkoj regiji ciljaju prvenstveno na podsticanje Kine na te pregovore, jer danas nema znakova da Kinezi planiraju da učestvuju u takvim pregovorima”, rekao je profesor Kozjulin.
Naime, Peking je još od prvih glasina, da SAD žele da sklope novi trilateralni sporazum s Rusijom i Kinom, odgovorio da nema govora o tome da će Kina pregovarati o svojim vojnim kapacitetima, niti će raspravljati o pitanjima odbrane i nacionalne bezbednosti. Tog stava se kineski vrh drži i danas i nema naznaka da će promeniti mišljenje.
Podsetimo i da su kineske nuklearne snage neuporedivo manje u odnosu na američke i ruske, tako da nije jasno oko čega bi se Peking uopšte mogao složiti sa Vašingtonom.
[adsenseyu4]
Ali, malo je verovatno da su, s finansijama u rasulu i probijanjem praga duga do nezamislivih nivoa, Sjedinjene Države zainteresovane za učestvovanje u trci naoružanja u azijsko-pacifičkoj regiji, jer će Kina s punim pravom reagovati i njen potencijal će u tom slučaju rasti. Zapravo se postavlja pitanje mogu li SAD da prate Kinu u trci u naoružanju?
Ideja o stvaranju jedinstvene protivraketne odbrane Rusije i Kine ima svoje prednosti i mane. Moskva i Peking već sprovode zajedničke vežbe simulirane protivraketne odbrane u azijsko-pacifičkoj regiji ali do ustupanja napredne tehnologije Kini još nije došlo.
SAD i Kina, dva globalna diva, ukrstila su mačeve u azijsko-pacifičkoj regiji. Rusija možda ne bi trebalo da učestvuje u ovoj bitki jer ima dovoljno nuklearnog raketnog potencijala koji joj garantuje bezbednost. Ruski predsednik Vladimir Putin je s pravom napomenuo “kako Rusija neće biti uključena u trku u naoružanju”. Ove strategije se vredi držati ali se postavlja pitanje kakav će odgovor biti na američke projektile u azijsko-pacifičkoj regiji? Njega će sigurno biti, a niko ne isključuje visok nivo vojne koordinacije s Kinom, koju ni Moskva ni Peking neće nazvati „vojnim savezom“, iako će ta saradnja imati sve karakteristike zemalja članica istog vojnog bloka.
(logicno.com)
