Dok se bezbednosna situacija u Sjedinjenim Državama sve češće dovodi u pitanje, aktuelni predsednik Donald Tramp povukao je potez koji je izazvao pravu buru – i to ne samo u političkim, već i u kriminalnim krugovima širom zemlje.
Njegova nova naredba odnosi se na ponovno otvaranje čuvenog zatvora Alkatraz, simbola strogih kazni i gvozdene kontrole, koji bi uskoro mogao da primi prve zatvorenike nakon decenija pauze.
U svom obraćanju, Tramp nije ostavio prostora za pogrešna tumačenja. Poručio je da država više neće gledati kroz prste osobama koje, kako je rekao, „seju haos i patnju po američkim ulicama“.
Odluka dolazi u trenutku kada Sjedinjene Države beleže značajan porast krivičnih dela, što se, prema analitičarima, može povezati sa neefikasnim potezima prethodnih administracija i izazovima koje je doneo nekontrolisani priliv migranata.
„Više nećemo tolerisati serijske kriminalce koji izazivaju patnju, krvoproliće i haos na našim ulicama. Zato naređujem Birou za zatvore, Ministarstvu pravde, FBI-ju i Ministarstvu za unutrašnju bezbednost da ponovo otvore znatno poboljšani zatvor Alkatraz kako bi se smestili najokrutniji kriminalci u zemlji“, objavio je Tramp putem društvenih mreža.
Ostrvo Alkatraz, koje se nalazi u zalivu San Franciska, odavno ima legendarni status. Nekada vojna tvrđava, a potom zatvor najviše bezbednosti, bio je poznat po tome što je držao najopasnije kriminalce Amerike – uključujući i ozloglašenog Al Kaponea.
Upravo ta reputacija stvorila je od Alkatraza simbol neprobojne kontrole nad onima koji su pokušali da nadmudre sistem.
Zatvor je zatvoren 1963. godine, ali nikada nije nestao iz kolektivne svesti. Naprotiv, filmska industrija ga je pretvorila u ikonu. Holivudski film „Begstvo iz Alkatraza“, sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi, zaradio je više od 40 miliona dolara i dodatno učvrstio status ovog mesta u popularnoj kulturi.
Danas, Alkatraz funkcioniše kao muzej. Na hiljade turista godišnje posećuje zgradu u kojoj su nekada odzvanjali lanci i krikovi zatvorenika. Ali, ako se Trampova naredba sprovede u delo, to bi moglo da se promeni iz korena.
Analitičari upozoravaju da je ovo mnogo više od simbolične odluke. Ona signalizira promenu pravca – povratak ka čvršćem pristupu kažnjavanju i državi koja želi da pokaže snagu u momentima nesigurnosti.
Istovremeno, otvara se i niz pitanja: kako će se finansirati obnova objekta? Da li je ovakav potez usklađen sa današnjim standardima zatvorskog sistema? I šta sve to govori o smeru u kojem ide američka politika bezbednosti?
Možda je prerano za zaključke, ali jedno je sigurno – povratak Alkatraza na mapu ne može proći neprimećeno. A ako se istorija ponavlja, onda bi ova tvrđava, okružena vodom i vetrovima, mogla ponovo postati mesto koje najviše plaše upravo oni koji su godinama pokušavali da se izvuku iz ruku zakona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
