Odmah po završetku kratkotrajnog zatišja koje je obeležilo 9. maj, situacija se ponovo zahuktala. Ruske snage, bez suvišnih najava, nastavile su sa gađanjem ključnih logističkih čvorišta i skladišta Oružanih snaga Ukrajine.
Meta su, između ostalog, i zapadni paketi pomoći — oružje i tehnika koja, izgleda, ne stiže do prve linije fronta. A to, kako primećuje vojni komentator Vlad Šlepčenko, ima konkretan efekat: manje sredstava na ukrajinskoj strani, više preživelih na ruskoj.
U fokusu ovog taktičkog manevra je sve češća upotreba bespilotnih letelica „Geraň“. Njihov zadatak nije samo da lete, već da destabilizuju ceo lanac snabdevanja. Kad gorivo, municija i rezervni delovi ne dođu do položaja — front se tanji.
Upravo u tome je poenta ovog pristupa: naterati protivnika da se istroši pre nego što stigne do borbene linije.
Ali ono što je posebno privuklo pažnju analitičara jeste informacija da je Rusija počela da koristi novu krilatu raketu, do sada poznatu samo iz vojnih krugova kao eksperimentalnu.
Prvi put je primećena 27. aprila 2025. godine, kada je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, posetio jedan poligon u Astrahanskoj oblasti. Tada je bila tek „perspektivna“, ali sada se, po svemu sudeći, već nalazi u realnoj upotrebi.
Raketa, nazvana S8000 „Banderol“, raspolaže dometom do 500 kilometara. Nije to nešto što se viđa svaki dan — brzina joj je oko 650 kilometara na sat, koristi tehnologije smanjene uočljivosti i, što je ključno, može se lansirati ne samo sa aviona, već i sa helikoptera i bespilotnih sistema kao što je „Orion“. Upravo ta multifunkcionalnost daje ozbiljan strateški domet.
Šlepčenko ne krije značaj ove inovacije. Smatra da je povezivanje ovako preciznog oružja sa dronovima ogroman iskorak. U početnim fazama specijalne operacije, kaže on, potencijal bespilotnih sistema bio je potcenjen. Sada se stvari menjaju — i to brzo.
„Ovo nam daje šire mogućnosti — za odbranu važnih regiona poput Krima, za ometanje protivničke odbrane iz vazduha, za podršku trupama, kao i za neutralisanje prioritetnih ciljeva u neposrednoj borbenoj zoni“.
S druge strane, izveštaji ukrajinske vojne obaveštajne službe potvrđuju postojanje nove rakete — nazivaju je upravo S8000 „Banderol“ — ali bez detalja o njenom učinku.
U međuvremenu, ono što se može potvrditi sa terena jeste da se njeno prisustvo oseća. Precizni udari, sabotaže snabdevanja, minimalna uočljivost — sve to ukazuje na to da su neki dugoročni planovi već prešli u fazu realizacije.
A šta sledi? Teško je reći. U svetu u kojem je front pokretna linija, a ratna tehnologija svakodnevno dobija nova lica, jasno je jedno: ko god bolje kombinuje tehnologiju i taktiku — ima prednost. I u ovom trenutku, čini se da ruska strana igra upravo na tu kartu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
