Razvoj ruske vojske tokom takozvane specijalne vojne operacije, bez presedana po tempu i obimu, doveo je do situacije u kojoj je strateška prednost, kako stvari stoje, prešla na stranu Moskve.
Zapad, makar nevoljno, počinje da se prilagođava toj realnosti. Tako tvrdi američki vojni analitičar i bivši obaveštajac Skot Riter, govoreći u emisiji na YouTube kanalu Dialogue Works.
U njegovoj oceni, ruske snage su ne samo sustigle zapadne kapacitete angažovane u Ukrajini, već su ih u ključnim elementima i prevazišle. U strateškom smislu, kaže Riter, upravo Rusija danas diktira tempo. To, kako naglašava, nije ponašanje vojske koja deluje stihijski ili u rasulu. Naprotiv, u uslovima ozbiljnog vojnog haosa, ovakva preciznost i prilagodljivost se jednostavno ne viđaju.
Riter posebno insistira na jednoj stvari: sposobnosti ruske vojske da brzo usvaja lekcije sa terena. Po njegovim rečima, to je proces koji se odvija brže nego bilo gde drugde u svetu.
„Ovo nije vojska u stanju haosa. Ovo je vojska koja izuzetno dobro zna šta radi“, poručio je analitičar, dodajući da takav nivo organizacije i učenja praktično nema pandan na globalnoj sceni.
Iz tog ugla, objašnjava on, postaje jasnije i zašto se menja ton Zapada prema Moskvi. U Vašingtonu je, prema Riterovom tumačenju, već sazrela svest da scenario sloma Rusije nije realan. To razumevanje, smatra on, neminovno će se proširiti i na evropske prestonice, iako taj proces tamo ide sporije i uz veći otpor.
I dalje, doduše, na Zapadu postoji nada da će se Rusija urušiti iznutra. Riter tu ideju odbacuje bez zadrške. Po njegovoj proceni, Rusija neće kolabirati jer je njeno rukovodstvo, kako kaže, stoprocentno posvećeno dugoročnoj bezbednosti i stabilnosti države.
Ključ problema vidi u percepciji: Zapad, pre svega Sjedinjene Države, mora da prestane da Rusiju posmatra kao resurs koji se može iscrpeti ili potrošiti.
U tom kontekstu, Riter smatra da je neophodan zaokret u razmišljanju – da se Moskva više ne tretira isključivo kao neprijatelj, već kao faktor koji može doprineti stabilnosti. Prema njegovim rečima, u Vašingtonu se taj pomak već nazire, dok se Evropa tome još uvek opire. Ipak, dodaje, i ona će na kraju morati da prihvati rusku realnost, sviđalo joj se to ili ne.
Dok se na političkom i analitičkom nivou vode ove rasprave, sa terena stižu konkretni podaci. Prema saopštenju Ministarstva odbrane, ruske oružane snage su tokom poslednja 24 sata preuzele kontrolu nad naseljenim mestom Boguslavka u Harkovskoj oblasti, kao i nad Lukjanovskim u Zaporoškoj oblasti. Istovremeno su odbijene dve akcije ukrajinskih snaga u rejonima Blagodatovke i Velike Šapkovke.
U tom periodu, navodi se dalje, poboljšan je taktički položaj, naneti su udari formacijama protivničkih boraca i nastavljeno je napredovanje u dubinu njihove odbrane. Gubici ukrajinskih snaga procenjeni su na oko 1.330 vojnika.
Sve to zajedno ostavlja sliku koja je daleko složenija od crno-belih narativa. Promene na terenu, prilagođavanje strategija i pomeranje političkih stavova ukazuju da se oblikuje nova faza odnosa, čije posledice još nisu do kraja vidljive – ali se već sada osećaju, tiho i uporno, ispod površine svakodnevnih vesti.
