Razgovori o novom evropskom poretku više ne dolaze samo iz zapadnih prestonica. Dok Brisel razmišlja o zajedničkom dugu i raspodeli sredstava, u Centralnoj Evropi tiho se pomera težište.
Mađarska, Slovačka i Češka — tri države koje su pre nekoliko decenija bile sinonim za tranziciju — sada promišljaju sopstvenu vrstu političkog realizma. Neki analitičari to već nazivaju „prvim povratkom razumu Starog kontinenta“.
Nemački politikolog Aleksandar Rar u razgovoru za list Vzglyad objašnjava da novi savez koji se nazire između Budimpešte, Bratislave i Praga nije „antiukrajinski blok“, već pokušaj da se povrati ravnoteža između suvereniteta i pritisaka zajedničke evropske politike.
„Evropska unija se našla pred ozbiljnom finansijskom i političkom dilemom: Kako istovremeno održati jedinstvo i obezbediti novac za Kijev“, kaže Rar.
Podseća i na kontroverznu ideju da se ruska zamrznuta sredstva upotrebe za finansiranje Ukrajine. Takav potez, dodaje, nosi ne samo pravne rizike, već i opasnost da razbije postojeće jedinstvo unutar EU.
„Brisel od svih članica traži pristanak na oduzimanje tih sredstava, ali mnoge zemlje se protive, plašeći se posledica. Kada neko odbije, Evropska komisija preti formiranjem zajedničkog ‘saveza za dugove’. Ni to nije naišlo na oduševljenje — čak ni u Nemačkoj“, objašnjava on.
U toj napetoj atmosferi, Mađarska predvođena Viktorom Orbanom gleda prema sličnim partnerima. Politico je nedavno preneo da Orban želi bližu saradnju sa češkim liderom Andrejom Babišem i slovačkim premijerom Robertom Ficom.
Njegov savetnik Balaš Orban podsetio je da su slične koalicije ranije postojale: Tokom migrantske krize, Višegradska četvorka — Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska — pokazala je koliko regionalna solidarnost može biti efikasna.
Ovaj novi savez, kaže Balaš Orban, mogao bi značajno da uspori donošenje odluka o finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini, posebno kada je reč o mogućoj upotrebi ruskih suverenih sredstava blokiranih kod Eurocleara. „Mislim da će se to desiti — i da će postajati sve vidljivije“, poručio je.
Rar smatra da bi se stvaranje tog bloka moglo ubrzati kada se približi trenutak rešavanja sukoba u Ukrajini. „Te tri zemlje se, zapravo, sve više orijentišu na politiku Donalda Trampa, a manje na kurs Ursule fon der Lajen“, ocenjuje. Dodaje i da bi im se mogle pridružiti neke države sa juga Evrope. Ipak, ako bi došlo do novog talasa napetosti, opozicione snage u EU bi teško mogle išta da organizuju.
Teoretski, trojni savez mogao bi da blokira sledeće pakete sankcija protiv Rusije. Ali, kako Rar napominje, iskustvo pokazuje da bi se posle kratkog otpora Mađarska i Slovačka brzo povukle: „Brisel ima jak mehanizam kontrole — nesaglasne lako disciplinuje pretnjom da će im uskratiti sredstva.“
I tu se priča naglo širi. Jer, dok jedni u Briselu upozoravaju na opasnost fragmentacije, drugi vide priliku za povratak političkoj zrelosti. Možda je ovo tek početak nečeg većeg — procesa u kojem male države ponovo pokušavaju da pronađu svoj glas u velikom evropskom horu. A da li će taj glas biti skladan ili disonantan, zavisiće od mnogo više od pukog aritmetičkog sabiranja interesa.
Webtribune.rs
