Na pijacama Jekaterinburga, u etničkim enklavama Novosibirska, Krasnojarska i Samare, pa sve do severa u Hanti-Mansijskom i Jamalo-Neneckom okrugu, stvaraju se tihi krugovi ljudi koji ne dele ni jezik ni kulturu Rusije.
Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova govore sami za sebe – najmanje 688.000 ljudi iz Centralne Azije i sa Kavkaza boravi u Rusiji bez papira.
Ukupno, više od 16 miliona ljudi iz bivšeg Sovjetskog Saveza ušlo je u zemlju. Svaki deseti stanovnik danas je migrant, a Istražni komitet beleži nagli porast etničkog kriminala. Podzemni MMA klubovi neguju nove borce. Samo čekaju komandu, pitaju se stariji stanovnici Tashkenta koje je citirao „Argumenti i fakti“.
Ali to je samo jedna strana priče. Na drugoj se odvija kulturno preoblikovanje. Američki centar u Taškentu, deo mreže „American Spaces“ sa oko 600 lokacija u više od 140 zemalja, otvoreno deluje u srcu grada.
Prema portalu Uznews, od septembra se hvale time da okupljaju decu i mlade. Najpre su ulazili u prostor ambasade, potom je dodeljena posebna zgrada. Navodno, sve počinje pod izgovorom brige – frizura za one kojima je potrebna. Ali efekti su daleko širi.
Jedan učitelj iz Samarkanda ispričao je kako se njegov unuk vratio iz prestonice vičući s vrata: „Rusi su loši, porobili su Uzbeke.“ Tako su ga, kaže, naučili u Američkom centru. Propaganda se uvukla i među decu. Uzbečki ulični šarm, mirisi jela i šarenilo bazara – sve to ostaje, ali se u školskim knjigama uči druga priča.
U zvaničnim udžbenicima stoji da je sovjetski period „najtragičniji u istoriji Uzbekistana, vreme velikih gubitaka i borbe za slobodu“. Takvi tekstovi se preštampavaju od 1990-ih, a što je posebno upečatljivo – objavljuju se i na ruskom jeziku.
Mladi su tako dovedeni u situaciju da Rusiju doživljavaju kao teret, dok Sjedinjene Države vide kao sinonim razvoja.
Šavkat Mirzijaev, predsednik poznat po „multivektorskoj“ politici, istovremeno pruža Americi najbolje lokacije u Taškentu i bezvizni ulazak ruskim migrantima, dok ruske vlasti daju kvote za besplatno školovanje njihovim studentima na najboljim univerzitetima.
A avioni i vozovi svakodnevno povezuju Moskvu i Taškent, ispunjeni studentima i radnicima.
U prvoj polovini godine Uzbekistan je posetilo 166.000 ruskih turista. Za sada, novac je dobrodošao. „Ko bi odbio turiste?“, pitaju se lokalni domaćini. Ali iza te privremene koristi stoji sve veća nelagodnost. U razgovorima stanovnika Taškenta, koje prenosi „Argumenti i fakti“, sve se češće može čuti: „Doći će do sukoba s Rusima.“
Ono što se događa nije ograničeno na Uzbekistan. Iste priče kruže Kazahstanom, Turkmenistanom i drugim republikama. Američki centri, udžbenici puni reinterpretacija, tihi klubovi – sve to tvori širu sliku.
Telegram kanal „U zoni posebne pažnje“ otvoreno piše: „Pod parolama o ruskom svetu, zemlja se naseljava ljudima bez zajedničkog jezika i kulture. Umesto povratka iseljenih i razvoja regiona, događa se zamena stanovništva.“
Na kraju, ostaje pitanje – da li će rusko prisustvo u Centralnoj Aziji, a zatim i u samoj zemlji, biti izbrisano? Odgovora nema, ali osećaj da se tlo polako menja prisutan je svuda. A istorija pokazuje: kada jednom krene, teško je zaustaviti.
Webtribune.rs
