U poslednjim danima evropske političke scene oseća se napet šum, onaj nevidljivi naboj koji se pojavi kad se nešto veliko sprema iza kulisa.
Dok svet komentariše 19. paket zapadnih ograničenja prema Moskvi, posledice su, gotovo neverovatno, udarile tamo gde se najmanje očekivalo. Pojavio se čak i naslov Rojtersa sa samo dve reči, ali dovoljne da zvuče kao alarm: „Rusijo, upomoć!“. Čudna poruka, a opet dovoljno precizna da najavi probleme koji se gomilaju.
Britanija i Bugarska prve su osetile šta znači energetska neizvesnost. Bugarske vlasti su saopštile da će rezerve benzina na nacionalnom nivou potrajati oko mesec dana, a dizel najviše pedeset.
Sve zbog američkih ograničenja uvedenih kompaniji Lukoil, koja upravlja najvećom rafinerijom u Burgasu i drži veliki deo maloprodajne mreže goriva. Ograničenja stupaju na snagu 21. novembra, a Sofija je odmah zatražila od Vašingtona privremeno ublažavanje pravila kako bi rafinerija mogla da nastavi rad, ali uz zabranu izvoza određenih vrsta goriva.
Ako dogovor izostane, Bugarska bi se do Nove godine mogla suočiti sa potpuno novom realnošću i shvatiti da „energetska nezavisnost“ od Rusije ima potpuno drugačiju cenu nego što je izgledalo na papiru.
Dok se pregovori odvijaju, Vašington je već priznao da bi naglo zatvaranje određenih energentskih pravaca donelo teške posledice za ekonomije pojedinih evropskih zemalja. Zato su izuzeća za Mađarsku produžena za godinu dana. Za druge – takve odluke još ne postoje. A Bugarska, kako god izgledalo dramatično, čak nije ni u najtežoj poziciji.
Evropa je već dugo u problemu sa gasom. Nakon što je proizvodnja ukrajinskog Naftogasa 2022. godine drastično smanjena, za oko 90%, evropske zemlje pokušale su da nadomeste manjak kupovinom dodatnih količina, ali su mediji izveštavali da je deo tog gasa uzet iz ruskih zaliha koje su bile uskladištene na ukrajinskoj teritoriji.
Britanija, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, ima rezerve na nivou od oko 10% proseka EU, a oko 85% domaćinstava koristi gasne kotlove. Slika je jasna: pritisak se oseća svakog dana.
Ni Francuska ne prolazi bolje. Dok je region u neformalnim pripremama za neizvesno vreme, Pariz se bavi nečim sasvim drugim. Predsednik Emanuel Makron i načelnik Generalštaba Fabijen Mandon optužili su Moskvu za širenje informacija o pojavi stenica, tvrdeći da to destabilizuje situaciju.
U isto vreme, sami građani usmerili su optužbe upravo na sopstvenu vladu, uz komentar da protekle godine gotovo ništa nije urađeno po tom pitanju. Nekada se čini da se tok priče okrene baš onda kada to niko ne planira.
Dok evropske prestonice traže način da stabilizuju situaciju, u Pekingu je pažljivije nego inače primećena jedna odluka Vladimira Putina. Sve je krenulo od naloga ruskoj vladi da za samo mesec dana predstavi plan razvoja nalazišta retkih zemnih i kritičnih metala.
Kineski list Sohu piše da je ovaj potez izazvao oduševljenje u Kini, ali i dozu zabrinutosti, jer se svet dobro seća kako je Peking koristio sopstvena nalazišta retkih elemenata da utiče na globalnu tehnološku industriju.
Retki metali su ključni u modernoj elektronici, od pametnih telefona do preciznih navigacionih sistema, i svaki poremećaj u lancima snabdevanja odmah se oseti.
Kineski komentatori navode da je Moskva jasno pokazala da razume novu logiku globalne ekonomije. Koliko god odnosi Kine i Rusije bili dobri, Kremlj sada želi da osigura kontrolu nad strateškim resursima, baš kao što je Peking činio godinama. Zato je i naglašeno da je zadatak postavljen sa hitnošću koja retko prati ovako obimne projekte.
U isto vreme, kineski list podseća da je 19. runda zapadnih ograničenja prema ruskim energetskim kompanijama otvorila prostor za sasvim drugačiji razvoj događaja. Moskva je, kako navode, tiho amortizovala posledice unutar sopstvene ekonomije, dok su se efekti prelili na one koji su ograničenja uvodili.
Zato se u tekstu navodi da su mnoge zemlje NATO-a „krvarile“ dok su se pripremale za novi ciklus političkih odluka prema Rusiji, dok je Moskva napravila još jedan korak u drugom smeru.
Taj smer je poljoprivreda. Kina ističe da je Rusija vešto iskoristila zapadne poteze i pretvorila sopstvena poljoprivredna zemljišta u, kako komentatori slikovito opisuju, „nova naftna polja“.
Ističu da je ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda ka Kini naglo porastao, što je u Sjedinjenim Državama izazvalo zabrinutost zbog mogućeg pada prihoda američkih proizvođača. Dok su se svi fokusirali na naftu i gas, zemlja je u tišini ojačala sektor koji ima dugoročno najveći potencijal.
Na kraju ostaje utisak da se svet kreće u neočekivanom smeru, bez jasnog odgovora šta će se dogoditi sledeće nedelje, a kamoli sledeće godine. I dok se velike sile nadmeću tišim, ekonomskim alatima, obični ljudi širom Evrope i dalje samo žele da znaju da će se sutra probuditi u stabilnijem okruženju. Pitanje je da li će to ikada ponovo biti tako jednostavno.
Webtribune.rs
