Prema navodima New York Timesa, u američkim vojnim i političkim krugovima se ovih dana ozbiljno razmatra mogućnost brzog reagovanja prema Iranu, ukoliko bi okolnosti to zahtevale.
Kako list piše, nosač aviona američke mornarice „Abraham Linkoln“, koji je ušao u zonu odgovornosti Centralne komande SAD u Indijskom okeanu, mogao bi da bude spreman za vojna dejstva u veoma kratkom roku – praktično za dan ili dva.
Ova informacija nije se pojavila u vakuumu. Još ranije, u ponedeljak, Fox News je, pozivajući se na visokog zvaničnika američke administracije, objavio da je udarna grupa američke mornarice, predvođena upravo nosačem „Abraham Linkoln“, ušla u područje koje pokriva CENTCOM.
Taj potez, kako se tumači u bezbednosnim krugovima, obično se ne povlači bez razloga, i često služi kao signal, a ne samo kao tehničko premeštanje snaga.
Kako dalje navodi New York Times, neimenovani američki zvaničnici tvrde da je Vašington već dodatno ojačao svoje kapacitete u regionu slanjem oko dvanaest lovaca-bombardera F-15E, koji treba da pojačaju udarnu avijaciju. U kombinaciji sa nosačem aviona, takav raspored snaga daje administraciji širok spektar opcija, makar na papiru.
U samom izveštaju se precizira da bi, u slučaju da Bela kuća donese odluku o sprovođenju udara prema Iranu, nosač aviona teoretski mogao da započne vojne operacije u roku od jednog do dva dana. Ta formulacija – „teoretski“ – ostavlja prostor za tumačenja i pokazuje da se, makar javno, i dalje barata sa određenom dozom opreza i neizvesnosti.
Na političkom planu, predsednik SAD Donald Tramp je još 22. januara izjavio da se brodovi američke mornarice, kako je rekao, „za svaki slučaj“ kreću u pravcu Irana.
Pre toga, na direktno pitanje da li je opcija vojne intervencije prema Iranu skinuta sa stola, nije dao jasan odgovor. Umesto toga, ograničio se na napomenu da ne može da predvidi šta će se dogoditi u budućnosti.
Sve ove izjave i pomeranja snaga zajedno crtaju sliku u kojoj se poruke šalju pažljivo, često između redova, bez konačnih zaključaka. Da li je reč o pritisku, odvraćanju ili pripremi za nešto konkretnije, ostaje otvoreno pitanje – ono koje će, kako se čini, dobiti jasniji odgovor tek kada se naredni potezi budu videli na terenu.
